Božo Vrećo gostovao je u emisiji “Face to Face”, a njegova izjava o prihvatanju njegove umetnosti u Bosni i Hercegovini izvučena je iz kontetksta, te je imao potrebu da se ovim povodom oglasi na društvenim mrežama.
– Iza svega što sam rekao u emisiji stojim al’ ne i iza onoga što dopisuju mrzitelji o meni kako bi me prikazali u krivom svetlu i vređali mene i moju porodicu sa najgorim uvredama. Ja poznajem samo Ljubav za svakoga i za dobrog i za zlog i praštam im, i molim se kao što sam i rekao za takve mrzitelje da ih Bog izvede na pravi put – piše Vrećo.
– Ako bih rekao da u ovom gradu (prim. aut. Sarajevu) sam doživeo najveće strahote i prijavljivao policiji fizičke prijetnje od manijaka, to mislite da je u redu i normalno i da to zaslužuje bilo ko samo zato što sam drugačiji, ili druge veroispovjesti i zato što ne pripadam niti jednoj podeli i živim i stvaram sevdah sa istim pravom kao što to ima bilo ko od nas, bili Jevreji, Srbi, Hrvati ili muslimani, svi smo jedno i sevdah nam pripada – naglašava i nastavlja čuveni princ sevdaha:
– Ukazao sam procentualno na to da osamdeset odsto ljudi i dalje veruje (što je poražavajuće) da je sevdalinka samo muslimanska tradicionalna pesma što nije istina jer pripada svim narodima koji su živeli tu vekovno i još žive. Moja majčica je dobro i ja sam dobro, hvala Bogu! Tih dvadeset odsto ljudi u ovom gradu se takođe javlja u komentarima i inboksu, jer su to ljudi koji me sreću, poznaju, znaju, poštuju i osećaju, dolaze na moje koncerte i misle mi dobro. Vole me. Od mene vam samo ljubav i praštanje i na dušu vam svima i vaše misli i dela. Ne bih više davao izjave o temi, sve sam već rekao. Hvala vam! – napisao je Božo Vrećo.
U Sarajevu sam Srbin koji se bavi sevdalinkom
Poznati umetnik je tokom gostovanja u pomenutoj emisiji istakao sledeće:
– Još uvek u ovom gradu sam Srbin koji živi u Sarajevu. Srbin koji se bavi sevdalinkom. U ovom gradu postoji “uvreženo pravilo” da sevdalinku može izvoditi samo musliman, neko muslimanske veroispovesti. To je pogrešno tumačenje. To je osamdeset odsto stanovnika ovog grada, da ne kažem Bosne i Hercegovine, misle tako. Ja to govorim zbog 14 godina provedenih u ovoj zemlji u kojoj ja ostajem zato što volim ovu zemlju, i volim taj narod. Taj narod koji dolazi na moje koncerte je potpuno drugačija publika, to je publika koja voli, prašta, zna šta je kvalitet u odnosu na pošast – govorio je Vrećo, pa istakao da nikada nije ni želeo da bude pripdanik društva koje ga tokom čitave karijere nije prihvatalo, ni razumelo:
– Za 14 godina se nisam dokazao ovom društvu, jer nisam hteo biti deo tog društvu. Biti izolovan, sa jedne strane, van okvira tog društva, znači pripadanje samo Bogu ljubavi. Nisam pevao samo bosanskohercegovačkom narodu. Pevao sam celom svetu. Nemam problema sa ljudima koji su ljudi, nemam problema ni sa ljudima koji su zveri, ali ih prepoznajem – pored ostalog je istakao Božo.
Božo Vrećo ističe da je njegova snaga isključivo bila u njegovoj veri:
– Mislim da Bog ne stanuje niti u sinagogi, niti u katedrali, niti u crkvi, niti u džamiji. Mislim da Bog živi u našim dušama, našim srcima, u nama i oko nas. Istrajati to što sam ja prošao, ne bih mogao bez Boga, a prošao sam pakao od društva. Moj duh je nesalomiv. Osetim u snazi da mi je Bog pomogao – jasan je bio on.
