Tozovčeva supruga ne miri se sa gubitkom i priznaje da joj sve nedostaje, njegov dodir, glas, te da na televiziji stalno gleda muzičke emisije u kojima je gostovao jer tako odagnava osećaj da nije više sa njom.
Utehu pronalazi u sređivanju Tozovčeve zaostavštine, pošto je naslednica autorskih i izvođačkih prava koje joj je još davno zaveštao ugovorom o doživotnom izdržavanju.
Predrag je mnogo komponovao i ostalo je dosta nedovršenih pesama, snimljenih na trake, i Emilija bi želela da ih spoji i dovrši neko od njegovih kolega kako bi ipak došle do publike.
S obzirom na to da je muzičar bio i vrstan pesnik, poeziju će dati nekom dobrom recenzentu da bi se objavila zbirka.
– Biće tu dosta posla, volela bih da njegovu obimnu i vrednu zaostavštinu sredim. Godinama je pomagao naše pravoslavne hramove, ne samo u Srbiji, odazivao se gde god su ga zvali i dobio je dosta zahvalnica i priznanja, ali nije želeo da o tome ikad priča javno.
Umeo je da kaže: “Ako nekome učiniš nešto dobro, nemoj to nikad da spomeneš.”
– Često uhvatim sebe da razmišljam šta bih mogla da mu skuvam, a onda se trgnem. Sve mi je još novo i sveže. Na groblje odem bar jednom sedmično – zaključila je Tozovčeva supruga.
