Tokom obilaska južne srpske pokrajine Seka i Raša su se prisetili kako su nekada slavili ovaj praznik, a otkrili su kako će ga ove godine provesti, kao i ko farba jaja u njihovoj kući.
Seka: Vaskrs je, pored Božića, najradosniji praznik u mom domu. Tada se okupljamo u najužem krugu, deca se raduju običajima. Uvek bude veselo.
Raša: Uz porodicu radosno dočekujem Vaskrs. Dođu i oni koji tokom godine nisu tu. Svi zajedno uživamo u porodičnoj atmosferi.
Kako ste ovaj praznik slavili u detinjstvu, da li se vaša deca pridržavaju običaja?
Seka: Veljko i ja se trudimo da naše običaje prenesemo na njih. Jakov i Veljko često idu zajedno na liturgiju. Moje detinjstvo nije bilo bezbrižno, ali to, bogu hvala, imam priliku da nadoknadim sa svojom decom.
Raša: U detinjstvu sam Vaskrs slavio u krugu porodice, trudio sam se da te vrednosti prenesem i na svoju decu. Tako nam je i danas Vaskrs najradosniji praznik, praznik kada smo svi na okupu, kada uživamo u krugu porodice i porodičnoj trpezi. I dalje se radujem kao dete svakom Vaskru, samo ga sada proslavljam sa svojom decom.
Ko je zadužen za farbanje jaja? Da li se pridržavate tradicionalnog farbanja ili koristite neke nove tehnike?
Seka: Ja farbam jaja, deca se okupe, biramo boje. Uglavnom su to neke tradicionalne tehnike.
Raša: Što se tiče farbanja jaja, od malih nogu me je majka učila da se jaja farbaju u lukovini i crvenoj boji. I dalje su ženski članovi porodice zaduženi za farbanje u mom domu.
Da li ste nekad prilikom kucanja nekome podvalili drveno jaje?
Seka: Više sam volela da pošteno pobeđujem.
Raša: Drvena jaja nikad nisam koristio. Zapravo, to nije loša ideja, možda se za koju godinu, kada postanem deka, baš na taj način budem igrao sa svojim unucima.
Da li vam za praznik neko posebno nedostaje?
Seka: Kad god su porodična okupljanja, pominjemo drage ljude koji, nažalost, više nisu s nama, ali tu su zauvek.
Raša: Vaskrs je porodični praznik i obično oni koji više nisu s nama nam najviše i nedostaju.
Kako ste se osećali na Kosovu?
Seka: I ranije sam bila na Kosovu, u poseti našim svetinjama. Imali smo priliku da pomognemo nekim porodicama koje su u teškoj situaciji. Odlazak u narodnu kuhinju, porodicu iz Babinog mosta i u manastir Dečane na mene je ostavio poseban utisak.
Raša: Na Kosovu sam bio pre 20 godina, ostalo mi je u veoma lepom sećanju. Nisam mogao da dočekam da se vratim i da ponovo vidim naše ljude. Dočekani smo vrlo srdačno, svi su nam se jako obradovali i bili zahvalni na pomoći koju smo doneli. Susret s porodicama bio mi je veoma dirljiv, probudio mi je mnoge emocije, saosećao sam s njima i imao veliku želju da im pomognem. Susret s decom mi je imao posebnu važnost, oni su naša budućnost i želim da im što više pomognem!
