Sanja Maletić porodila se u junu ove godine i na svet je u tajnosti donela ćerkicu kojoj su njen partner i ona dali ime Vanja.
Posle duge medijske pauze i prvi put nakon što je postala majka, Sanja se pojavila na snimanju jednog novogodišnjeg programa, gde je sa medijima porazgovarala o najlepšoj životnoj ulozi. Ovom prilikom je otkrila i kako je uspela da od svih sakrije da je u blagoslovenom stanju, iako nikada nije krila da se okrenula vantelesnoj oplodnji u nameri da se ostvari u ulozi majke.
Sanja, lepo izgledaš. Kako je beba?
– Trudim se, hvala. Dobra je beba, spava noću. To je jedna čarobna beba koja se probudi jednom u toku noći. Onako u letu se presvuče i jede i opet nastavi da spava.
To je beba koja je jako dugo čekana.
– Jako dugo. Borili smo se. Baš smo puno snage, energije, volje i molitve dali za našu Vanju i hvala Bogu, sad je tu.
Kakav je osećaj biti u ulozi majke?
– Ja živim sa njom sve ove godine i tačno sam znala kako će sve ovo da bude. Mnogo mi je drago što je devojčica jer ja imam godina koliko imam. Vanja dok bude rasla, ja ću da starim i onda je lepo što ćemo imati žensko dete u kući. Mi nismo razmišljali o polu jer bi bilo banalno da mi nešto očekujemo ili bilo šta da želimo. Lepo se mi snalazimo.
Na koga Vanja liči?
– Ista je otac, preslikana. I lice i telo… Biće viša od mene. Dugačka beba, fina, nasmejana curica, razdragana… Retko kada plače. Voli muziku.
Kakav je bio osećaj kriti sve vreme trudnoću od javnosti?
– Meni je trebao mir. Imala sam jako težak proces pre trudnoće. Potreban je mir da se prođu sve te terapije koje su jako teške, a ne da me neko zove. Meni čak ni u familiji nisu znali da sam trudna. Nema potrebe da ja sad gubim vreme i da objašnjavam. Ja sam tačno uživala u trudnoći. Pridržavala sam se dijete da se ne ugojim i svih tepapija koje sam imala tokom trudnoće. Trebao mi je mir i to je bio jedini razlog zašto nisam izašla u javnost sa tim. Kad sam već sve to izdržala i toliko se borila, mogla sam brate i da ćutim nekih devet meseci. Dosta mojih kolega je to znalo, ali kad ako si dobar prema svojim prijateljima, onda znaš i da čuvaš tajne i da ćutiš. Ničije savete nisam slušala, samo savete lekara. Oslanjam se i sada na svoju intuiciju. Ne usuđujem se da unajmim dadilju, tata sad čuva Vanju dok sam ja na snimanju.
Da li su te pogodili komentari da si se kasno ostvarila u ulozi majke?
– Koga boli uvo? Bilo je nekih komentara, šta sam kao čekala do sad? Ko kaže da sam čekala? Meni je to uvek bila najveća želja. Ako neko smatra da je kasno, šta to mene briga? Meni nije kasno, meni je Bog dao, tada kad mi je dao. Od njega je blagosloveno, to je božija volja.
Za sve to vreme karijera ti je bila u drugom planu?
– Ja nisam imala vremena za karijeru niti da idem da radim. Godinama ne uzimam novac od svog posla, nisam mogla. Teška je to i mukotrpna terapija da bi čovek mogao tek tako opušteno da ide i da radi. Sedam, osam godina unazad je trajao taj proces pred vantelesnu oplodnju. Bila je i korona, ja nisam smela da dobijem koronu po cenu života. Jako sam se čuvala, jer bi to prekinulo kompletan proces. Tad sam shvatila da ne mogu da radim. Ali sad se polako vraćam. Vanja mi daje vetar u leđa, sad imam za koga da radim. Jedva čekam prvo putovanje da joj kupim nešto u fri-šopu na aerodromu.
U medijima se dosta pisalo i o tvom partneru.
– Ja imam svog muža. Kako se on zove, to uopšte nije bitno. Da li je bivši, sadašnji, budući, stoti, prvi, drugi… Koga boli uvo?
Ko ti je prvi čestitao na prinovi od kolega?
– Ako se dobro sećam, prvi su bili Rale i Ana Nikolić. Stiglo mi je preko 20.000 poruka. Svima sam stigla da odgovorim.
Kakvi su dalji planovi što se tiče karijere?
– Sad trenutno radimo na jednoj staroj pesmi “Bezobrazna”, za koju su mi svi rekli da treba da uradim novi aranžman. Biće tu novih pesmica, moram samo malo da se uhodam.
