Pevačica, a sada uspešna psihoterapeutkinja, Ksenija Mijatović, bila je deo estrade sve do 2011. godine, kada je naprasno, kako se tada pisalo, odlučila da istu napusti i promeni život iz korena.
Domaći mediji razgovarali su s Mijatovićevom o njenoj intimi, privatnom životu, karijeri, borbi sa vitiligom, ali i o mnogim drugim stvari.
Za početak je otkrila koji su bili razlozi napuštanja estradnog sveta u jeku popularnosti.
“Imam utisak da je ovo pitanje posebno značajno kod ljudi koji promene karijeru baš drastično. I morate priznati da to baš nije tipično i nije tako često. Moji današnji klijenti u mojoj novoj profesiji poslednjih deset godina su toliko mladi da ni ne znaju čime sam se nekada pre bavila i oni dožive potpuni šok kada uopšte čuju da ja u svom životnom CV-u imam neku potpuno drugačiju profesiju koja stvarno odstupa mnogo od onoga što danas radim. Imam utisak da možda danas, sa ove vremenske distance, veliki blagoslov je da sam tada imala toliko zdravog razuma da u datom trenutku procenim da način na koji ja vidim šoubiznis, način na koji ja želim da se bavi muzikom jednostavno nije održiv. Način na koji sam ja videla bavljenje muzikom u to vreme moglo je da nekako bude deo nekog hobija, ali kada živite od toga jer šouzibnis je ozbiljan biznis, onda to podrazumeva malo drugačiji pristup u poslovanju. I ja kada sam shvatila da muzika koju ja volim, koju bih ja želela da pevam, načina koju bih želela da radim, nekako nije možda za ovo tlo, zapravo način na koji se muzička scena razvijala, nije to podržala. Odlučila sam da je to to, spuštam mikrofon, idem dalje. Zapravo želim da vam kažem da nije bilo nikakvih tragedija, teških priča, drastičnih životnih iskustava koja su me odvela. Ne, rekla bih da sam imala sreće u životu, da me moj zdrav razum posluži toliko da shvatim gde živim i da se na vreme povučem.”
Ksenija je otkrila detalje o autoimunoj bolesti koja joj je konstatovana sa samo devet godina, ali ne istakla da to nije bio razlog povlačenja sa estrade.
“Vitiligo imam od svoje devete godine. Interesantno je da je to ceo život, 40 godina. Cela sam šarena, ali to ljudi nikada nisu primećivali. Sve je do energije. Lično nisam imala veći problem, a mogla bih da pripišem to ipak svojoj porodici i van serijskoj majci. Imala sam majku koja je imala tehnike o samopouzdanju, ali to je možda za neku drugu emisiju. Tako da, nije mi odmogao, ako me to pitate, nervirao me jeste, recimo leti kad snimam spotove, pa moram da se šminkam 15 puta dok druge pevačice dva, ja moram 15, ali od toga ništa dalje, verujte.”
Osvrnula se i na neprijatnosti tokom karijere.
“Za punih 19, 20 godina karijere i pet albuma, nikada, ali nikada uživotu nisam imala niti neprijatnost, niti mi se desilo da me neko nije platio. Pazite, mi smo pevali na trgovima tada, Nove godine. Nikada nisam doživela da flaša poleti ka meni. Evo, ako možete to da mi verujete. Čak, znate, ono, noć, klubovi, mladi, alkohol. Ma nikada, nikada nijednu neprijatnost nisam imala.”
Ksenija je bila san mnogih žestokih muškaraca tog doba, a sada se osvrnula i na tu temu.
“To je tačno, bila sam devedesetih san mnogih žestokih muškaraca, ali iskreno, mislim da jedino i isključivo sam bila san zato što me nisu imali i jako sam vodila računa o činjenici da sam majka. Moj privatni život je bio isključivo rezervisan za mene, moju porodicu. Da, udvarali su mi se mnogi muškarci, ali me nisu imali. Mislim da je to jako važno za reći.”
Otkrila je i da li žali što je tako brzo odustala od muzike, ali da stoji pri svojim odlukama i dan danas.
“Pa mislim da će muzika zauvek ostati tiha patnja. To moram da budem iskrena. Mislim da sam požurila da amputiram muziku bez obzira što sam se opredelila za neki drugi život. Možda je muzika mogla na mala vrata, tako, tek toliko ponekad da uđe u moj život, ne bi smetalo. Ne žalim za odlukom, to moram da vam kažem. Mislim da je to možda najbolja životna odluka koju sam donela srazmerno realnosti i situaciji koja se dešavala. Ali na nivou duše, da li želim? Strašno žalim što nisam mogla svoj jako autentičan glas da nekako još kroz ovih 10-15 godina plasiram”, rekla nam je Ksenija na ivici suza.
Mijatovićeva razmišlja i o snimanju pesme, potpunog novog žanra od onog što je do sada snimala, ali, kako nam je rekla, za svoju dušu.
“Ima jedan mladi producent, mislim ne znam da li je mlad, mlađi od mene svakako. Pratim malo tu alternativnu scenu. Ima jedan beogradski bend koji mi se jako sviđa, zove se Vizelj. A za ovog producenta, Rep gorilu, s kojim bi jako volela da ostvarim saradnju, saznala sam tako što sam gledala bend Vizelj duet sa Džipsijem, za koga stvarno mislim da je najinteresantniji vokal na našoj sceni koji se pojavio. Slušala sam njegove albume, pesme, i dopalo mi se. To je toliko suprotno od svega što biste mogli da zamislite kod mene, mog pevanja, produkcije, načina na koju ja vidim muziku, ali eto, dopalo mi se. ”
Ksenija nam je otkrila i šta je to sve korigovala na sebi.
“Operisala sam nos. Meni to nije smetalo, niti mojim albumima, niti mom imidžu, čak mislim da je to bilo baš onako dobro, ali sam imala problem u pevanju, dugo se nije znalo šta je, vrtoglavice, mislili smo da je štitna žlezda, pa sam išla na silne neke preglede da bi se utvrdilo da imam duplu devijaciju sa kifoskoliozom nosa. Oni su to tako nazvali. Ostalo ništa, botoks samo, za sve drugo je zaslužna dobra genetika. Nemam nikakve režime, dijete, ne vežbam već deset godina, nisam potrčala. Znam da verovatno misle da ne govorim istinu i kako ja ko zna kakav život vodim, ali verujte, ja još uvek cepnem burek opušteno 250 grama svaki drugi dan (smeh).”
Priznala nam je i kako je porodica reagovala na činjenicu da će se baviti psihoterapijom i psihologijom.
“U početku se roditeljima nešto nije dopala ideja psihoterapije. To se sećam. Mislim da su želeli da me vide u nekim ljudskim resursima, u nekoj korporaciji. Međutim, nije meni to bilo dovoljno duboko. I psihologija, zapravo poslovna psihologija me nije kao takva zadovoljila. Otuda i motiv da idem dalje, dublje u razumevanje ljudske prirode, ljudske duše, a to mi je onda omogućila psihoterapija i edukacija za psihoterapeuta koja je takođe trajala godinama. Pa razna usavršavanja. Nekako me od uvek zanimala ljudska dubina.”
Za kraj Ksenija je i odgovorila da li je danas zadovoljna svojim životom.
“U poslovnom smislu sam izuzetno zadovoljna. Što se tiče privatnog života, imam još par stvari, možete ovo pitanje da mi postavite za jedno 3, 4 godine, ali generalno sam zadovoljna šta sam do sada postigla i kako sam se nosila sa životom. Sin mi je dobar, živ i zdrav, studira, divan momak. Dobro sam, radim posao koji volim. To je najbitnije. I ja mislim da nekako to jeste dobar odgovor. Dobro sam.”
