Mančićeva nije bila u Beogradu kada su se kobni događaji odvijali, a čim se vratila iz Grčke, otvoreno je progovorila o posledicama na društvo i vaspitavanju dece. Potom se prisetila vaspitavanja svojih ćerki i apelovala na sve da se ponovo implementiraju starinski načini vaspitavanja dece.
– Nisam bila u Beogradu, ali bila sam šokirana vešću. Osećala sam nevericu i strah. Ta situacija mora da te rasplače i izbije vazduh iz stomaka. Zvalo me je mnogo prijatelja iz celog sveta da me pitaju kako sam i šta se desilo – počinje priču Suzana.
Suzana priznaje da ju je ova vest izuzetno pogodila, te da od saznanja sa stravični masakr, živi u strahu.
– Strašno je što je u pitanju mlada osoba, dete, i što ne može biti procesuirano. Ispada da svaki klinac može da uzme praćku ili kalašnjikov i “bije” po onome ko mu se ne dopada?! Kada sam se vraćala u Beograda bilo me je strah. Mislila sam da će neko čeko čekati i pucati na aerodromu. To se naravno nije desilo, ali sada nema ni tog straha – dodaje Mančićeva.
Voditeljka se osvrnula iza sebe i setila vremena kada je ona imala male ćerke, pa objasnila kako ih je vaspitala i kakva je bila majka.
– Praktično sam bila samohrana majka, ali sam imala veliku pomoć svoje majke. Trudila sam se da budem stroga pravična i objektivna. Nisam nalazila opravdanje za svaku budalaštinu koju deca prave, ali sam bila svesna da treba da se zapitaš ako ti je dete mnogo mirno. Razgovarala sam sa decom, pratila sam s kim se druže. Nekada sam tajno ispratila da li idu u školu, kako se oblače i s kim provodi vreme van kuće. Znala sam da im proveravam đačke torbe i džepove, a sve to da one ne znaju – priznaje Suzana i konstatuje:
– Od dece smo danas napravili male bogove. Priča se o pravima deteta, ali niko ne pominje i njihove obaveze dok smo prosvetu obezvredili. Trebalo bi ponovo implementirati starinske načine vaspitavanja dece – zaključuje Suzana.
Kurir.rs/Informer