Anabela Atijas proslavila je jubilarni 50. rođendan u krugu porodice prijatelja, unuka i kolega. Slavlje je održano u jednom prestoničkom lokalu, dok su najveseliji na zabavi bili njena ćerka Luna i zet Marko Miljković.

Na samom početku razgovora sa novinarima istakla je da se oseća dobro iako je zakoračila u šestu deceniju života.

– Osećam se dobro, kao nikada do sada. Nisam mogla da pomislim da je neko star sa 50 godina, negde sam izgubila mnogo godina u toj trci u životu i nisam ni svesna toga da imam godina koliko imam.

Šta si naučila za ovih 50 godina?

– Naučila sam dosta toga i to na težim situacijama koje su mi se izdešavale u životu. Ono što mi je primarno ostalo usađeno u meni je da je duševni mir i zdravlje svetinja i najveće bogatstvo. Sve pare ovog sveta ne mogu to da kupe i ne mogu to da zamene. Mogu u momentu kad odeš u neki šoping i obraduješ se, ali posle pola sata ili sat, opet si prazan. Ono što ja nisam, to je da nisam prazna. To me najviše raduje od svega i što sam naučila da to poštujem i zahvaljujem se Bogu na tome.

Ovde na tvom slavlju okupilo se dosta članova tvoje porodice. Bilo je tu tokom godina i svađa i svega, ali je baš lepo da je to sve sad iza vas.

– Da, osećaj je predivan. Toliko sam uzbuđena i srećna. Ovde su sad oni koji su zaista najbliži. Najiskrenija da budem, nisam to htela da rasplinim jer da sam išla u tom smeru, onda bih morala da zovem celo Ušće otprilike. Ja sam sa svima dobra i to ne bi bilo fer. Tu su sad ljudi s kojima sam svakodnevno u kontaktu, s kojima sam bliska i s kojima sam puno toga prošla. Oni su sa mnom prošli kroz mnogo toga u životu, koji su bili uz mene najiskrenije i u dobru i u zlu. Mnogi nisu mogli ni da dođu, njih dvadesetak je otkazalo.

Tvoja mama nije uspela da dođe i koliko vidimo to ti je najteže palo.

– Istina. Trebalo je da dođe, ali se nije osećala dobro. Ona je srčani bolesnik. Na dan leta mi je otkazala dolazak. Zvala me je i rekla da je uznemirena i da nije dobro. Razumela sam je, ali sam se toliko isplakala i toliko mi je bilo teško. Nikad nisam slavila na ovaj način rođendan sa ovoliko ljudi i to je bilo najviše zbog nje. Htela sam da mi ona dođe jer već četvrtu godinu ne mogu nikako da je ubedim da dođe. Sve je to zbog zdravlja, ipak je stranac, a stariji ljudi se plaše. Htela sam da ovde bude kraljica i da zajedno zapevamo i zaigramo, jer ko zna da li ćemo opet imati priliku… To me je onako malo pogodilo, ali sam se fokusirala na ove ljude koji su došli.

Šta je sa sestrama iz Sarajeva i tvojim tatom?

– Nisu ni oni uspeli da dođu. Tata isto ima zdravstvenih problema. Sve se dugo spremalo, ali uvek postoji ta viša sila. Odbolujem sve to i pustim. Tu su moje drugarice iz Bosne iz detinjstva i mnogi drugi…

Da li si pozvala bivšeg supruga Gagija?

– Da me neko pogrešno ne shvati, ali nisam išla toliko daleko. Ne znam kako bi se neko osećao i nisam htela ni sa čim da poremetim nečije raspoloženje. Moja mama je tu trebala da bude, nisu se baš dugo videli. Gagi to razume, on je otac moje dece i važan je, nek je živ i zdrav. Mi smo to dokazali i kroz posao, ali eto, tako je sad ispalo.

Jel’ si svima sve oprostila?

– Jesam i to odavno. Ne bih bila dobra da nisam.