Slađana Delibašić radi kao konobarica. Jedna od najvećih zvezda devedesetih već duže vreme nije radila na novim projektima što se muzike tiče, ali je veoma vredna van estrade.
Osim što ima svoj vrtić, pevačica je nedavno počela da radi kao konobarica u kafiću svoje mlađe ćerke Marinele. Kako saznajemo, uglavnom radi prve smene zbog obaveza na drugom poslu, tačnije u vrtiću. Mi smo stupili u kontakt s njom kako bismo proverili ovu informaciju i saznali kako se Delibašićeva snalazi na novom radnom mestu.
– Jao, sad sam sela ako mi verujete. Posla ima koliko hoćete. Radim, zašto da ne! To je lokal moje ćerke i vrlo rado joj pomažem. Radim ovde do jedan po podne, a onda odlazim u vrtić i tamo nastavljam s poslom. Ljudi su u početku bili u neverici, pa su se čudili i pitali me da li sam ja Slađa Đogani. Ja im prvo kažem da nisam, ali s obzirom na to da komuniciram s njima, glas me oda, pa ne mogu dugo da ih lažem. Evo pozivam vas da dođete da vas uslužim i spremim vam kafu – rekla nam je ljubazno Slađa sa osmehom.
Inače, pevačica je odmalena stekla radnu naviku, pa nije ni čudno što je veliki radoholik. Majka joj je umrla kada je imala devet godina, te je živela s ocem, sportistom Jugom, i bratom, fudbalerom Igorom. Zbog majčine smrti Slađana je preuzela njenu ulogu u kući. Sa 15 godina se preselila s bratom i ocem u Beograd. Kao mlada je počela da gaji ljubav prema plesu, te je išla na časove.
Nakon godinu dana provedenih u plesnoj školi, upoznala je Đoleta Đoganija, nakon čega su se ubrzo zajedno preselili u Italiju. Posle godinu dana provedenih tamo, zajedno se vraćaju u Beograd, dok je ona u to vreme bila trudna. Nakon povratka, otvaraju plesnu školu, koja je bila jedna od najposećenijih. Pevačica kasnije nastavlja solo karijeru, a u jednom momentu odlučuje da se povuče sa estrade i otvara vrtić. Kako je i sama govorila, početak je bio jako težak, ali sada može sasvim korektno da živi od toga.
– Peta godina je kako radimo s vrtićem. Na početku je išlo jako slabo, ja sam znala da dolazim umorna sa nastupa i podmirim sve troškove, plate i doprinose dok nismo krenuli da radimo, i to bez ijedne reklame. Roditelji koji su dolazili imali su jako lepo mišljenje o nama i radu našeg vrtića. Hvala dragom bogu, vrtić je polako počeo da se puni. Dugo smo tražili osoblje, sada je sve fenomenalno, ali bez Silvije ništa – rekla je ona jednom prilikom, a izgleda da i njene ćerke smatraju da bez mamine pomoći nema ništa.
