Poslednjih nekoliko dana estrada se oprašta od Saše Popovića, koji je izgubio bitku sa opakom bolešću 1. marta. Gotovo da nema osobe na srpskom estradnom nebu koja sa Popovićem nije sarađivala. Estradni mag karijeru je započeo svirajući u Novom Sadu, gde je najpre osnovao bend “Lira šou”, koji je kasnije postao “Slatki greh”.
– Pravili smo haos svuda gde smo svirali, bili smo najuniverzalniji orkestar. Onda je Brena došla 1980. i godinu dana kasnije 1981. svirali smo na Bledu. Tada je Sale rekao: “Ljudi ovako ništa nećemo uraditi, dok ne dođemo u Beograd nema ništa”. Sa Bleda je stupio u kontakt sa Cvetkovićem koji je tada bio upravnik Tašmajdana i dogovorio nastup za duplo manje para, ali nije ni bitno bilo, hteli smo samo da nas ljudi čuju. Tako je krenulo, svirali smo na Tašmajdanu bilo je krcato, ne postoji kompozitor koji nije dolazio tamo – ispričao je Zoran Zoki Radanov, gitarista “Slatkog greha”.
Prema njegovim rečima, svirali su sve od najgorih narodnjaka, preko svetskih hitova do Betovena.
– Ništa nismo uradili, niko nije reagovao. Cvetković nam je predložio da nas ujutru odvede kod svog druga iz Loznice Zahara. Rekao nam je ako Zahar nema ništa za nas, onda je naša priča gotova. Rešili smo da sviramo poslednje veče tu i da ujutru odemo. Otišli smo kod Zahara, on je izvadio violinu svira neku pesmu. Rekao nam je to su snimila braća Bajić ali to niko nije ni primetio, pesma se zove “Čačak, Čačak” . Možda bi bilo dobro da napravimo to u aranžmanu u disko ritmu, da bude nešto novo. Tako je i bilo, ali nama je bilo to kao dečija pesmica, mi smo imali takve vokale da smo bolje zvučali od “Novih fosila”. Mislili smo da ćemo da snimamo pop muziku, kad ono “Čačak, Čačak”, šta je ovo ljudi… Međutim, to smo snimili, krenulo je sve, a onda se pojavio i Raka Đokić koji je odmah predložio da nas plati pet puta više po koncertu i tada smo napravili ugovor sa njim. Ostalo je istorija – ispričao je Radanov i dodao da se najradije priseća tih početaka.
Ono što nikad neće zaboraviti je i Brenin dolazak u bend.
– Kad smo bili u Brčkom i kad smo tamo svirali, naša pevačica se razbolela. Brena je pevala tamo zabavnu muziku, poput Tine Tarner, a nama je to falilo. Jer su naše pevačice pevale uglavnom narodnjake i po koju zabavnu. Sale je rekao “Ma kakvi to, nju da uzmemo! Pa vidiš na šta ona liči, ima 20 kila više”. Ja sam rekao Breni: “Hajde sa mnom do sobe, da mi otpevaš nešto i rekao sam joj da mi otpeva “Ah, meraka”. Kad je otpevala prvu strofu i refren ja sam odmah shvatio da je ona za nas. Sišli smo dole, ona je sela sa svojim društvom. Ja sam rekao “Sale, ona ima prirodno urođene trilere i ukrase kao da je 100 godina vežbala”. On se nećkao, glasali smo, moj glas je prevagnuo. Otišli smo Bačku Palanku, Brena je 15 dana samo vežbala nove pesme i narodnjake, tek posle toga je počela da nastupa – ispričao je Zoki.
