Spisateljica Vedrana Rudan u svojim kolumnama otvoreno govori o borbi sa rakom i svim psihičkim i fizičkim promenama kroz koje prolazi u ovom periodu. Ona bez ustezanja piše o odnosu sa svojom porodicom, svojim partnerom i njene reči nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
U poslednjoj kolumni koju je objavila, prepričava razgovor sa unukom Krešom koji joj je došao u posetu nakon dužeg vremenskog perioda:
“Kako su tata i mama?”
“Tata je rekao da imaš rak i da ćeš umreti i da danas pogreb košta ko Svetog Petra ku*ac…”
“Kajgana, Krešo, kajgana.”
“Što kajgana?”
“Kad nešto puno košta kaže se da košta ko Svetog Petra kajgana…”
“Kajgana, jaja, ku*ac, isti ku*ac. Kad ćeš umreti?”
“To se nikad ne zna, vidiš da sam još živa…”
“Tata je rekao da tako ti je to kad ideš na ultrazvuk privatniku koji ti nije pre godinu dana video rak. Mama je rekla, bar je došla odmah na red, da je bila na listi čekala bi pet godina… Je*ote, bio bi isti ku*ac.”
“Krešiću moj, tvoji tata i mama su me već zakopali.”
“Zašto plačeš, nona?”
“Ja hoću da živim”
“Mama je rekla da imaš lepe godine i tati je rekla da svakako moraju kupiti ekološku urnu da se ne zagađuje okolina i da bolje da te bog uzme nego da završiš u starački dom…Zašto plačeš, nona?”
“Ne moram ja u dom, imam svoju kuću…”
“Tata je rekao da ako odeš u dom da nam tri tvoje kuće neće biti dosta za platiti dom i da će te u domu Ukrajinke i Nepalice slati u ku*ac za 2.500 eura mesečno i da je bolje smrt nego dom u Hrvatskoj i da nećeš biti u samici jer je to 3.500 eura.”
“Reci mami i tati da se ja lečim kod najboljih doktora i da sam platila operaciju skoro dvadeset hiljada eura i da ću platiti još toliko i da se nikad ne zna ko će prvi, Zagreb ima odlične doktore.”
Napisala je Vedrana između ostalog u svojoj kolumni koja nikoga na balkanu nije ostavila ravnodušnim.
Vedrana je po dobijanju dijagnoze na društvenim mrežama pisala o tipu raka koji ima i kako se sa tim nosila:
“Moj je rak j****o redak, zove se rak žučnih kanalića, čini mi se. Nisam pročitala ni otpusno pismo ni tip ni Internet prognoze. Doduše negde sam naletela da od prvih simptoma do smrti imaš čak tri meseca da prevariš muža, razbaštiniš decu ili ljubavnika pošalješ u k***c. I nije neki rok. Samo 5% srećnika može da se operiše. Ta sam. Najpre sam otišla u Svetu Nedelju u Radiohirurgiju da mi rak spale pre operacije. Spalili su mi rak i džep jer nisam “ušla u kvotu”. Naime, država ima sporazum sa tom ustanovom po kome određeni broj Hrvatica i Hrvata ulazi u “kvotu”. Ostali ili crknu od raka ili im u pomoć uskoče prijatelji. Hvala prijatelji! Naravno da su povlašćeni građani ove zemlje u “kvoti” i pre nego što dobiju rak ali to znamo. Ja sam čak saznala i ime lika koji me precrtao iako taj podatak nisam tražila. Na neki sam način počašćena što nisam deo lopovske ekipe kojoj ni rak ništa ne može. Tu nikako ne mislim na mnoge bolesne koji su ipak uskočili iako nisu hadezeovski gadovi”, napisala je nedavno.
