“MORALA SAM PONOVO DA UČIM DA PRIČAM I HODAM”: Šeron Stoun nije verovala da će ovo preživeti

Kad pitam Šeron Stoun šta bi poručila mlađoj verziji sebe o otpornosti, njena reakcija iznenađuje obe.

Glumica, humanitarka, spisateljica i producentkinja – i, od najskorije, slikarka – prepričava trenutak kad joj je izliv krvi u mozak skoro okončao život pre 23 godine.

„Ti to ne znaš, ali ćeš preživeti“, ponavlja ona i dodaje: „Dala bih da mi to istetoviraju na unutrašnjoj strani kapaka. Toliko puta bih želela da sam to znala“.

„Kad sam ležala na podu i nisam mogla da dozovem hitnu pomoć“, dodaje. “Kad sam došla kući iz bolnice i pročitala u časopisu Pipl da nećemo znati 30 dana da li ću preživeti ili umreti.“

Pukla joj je arterija i izazvala krvarenje u mozgu i moždani udar.

Stoun kaže da su joj dali jedan odsto šanse da preživi i da je morala ponovo da uči najosnovnije radnje kao što su hodanje i govor.

Ona navodi izazove sa kojima sa suočavala od tada, među njima finansijske probleme i borbu za starateljstvo sa bivšim mužem Filom Bronstinom nad njihovim usvojenim sinom Roanom.

Sve do mog pitanja, objašnjava Stoun, nije do kraja sebi priznala da je prošla kroz sve to.

„Trajalo je dugo i u redu je… gotovo je… svi su isplivali na obalu“, kaže ona.

Otpornost je tema ovogodišnje sezone žena BBC Svetskog servisa i ona sija dok joj govorim da se našla na našoj listi inspirativnih i uticajnih žena.

Stoun je bila lansirana u superzvezdu ulogom u erotskom trileru ,,Niske strasti” iz 1992. godine. Etiketirana je kao se*s simbol i kaže da je kao posledica toga počela da dobija tipske uloge.

Ali je iskoristila slavu da sakupi velike količine novca za filantropske povode, među njima i za istraživanje virusa HIV-a i side.

„Izuzetno sam ponosna što sam uzela tu ideju koja je izmišljena na filmu – da sam jako se*si – i iskoristila je za borbu protiv bolesti koja kažnjava ljude zbog njihove se*sualnosti, jer sam ja bila kažnjavana zbog vlastite“, kaže ona.

Rad Šeron Stoun na HIV-u i sidi doneo joj je 2013. godine nagradu samita dobitnika Nobelove nagrade za mir – priznanje koje dodeljuju Nobelovi leaureati ličnostima iz kulture i zabave koje su doprinele socijalnoj pravdi i miru.

Prošle godine je dobila godišnje priznanje Građanka sveta od Udruženja dopisnika iz Ujedinjenih nacija.

Posle „Niskih strasti”, Stoun je osvojila Zlatni globus i nominaciju za Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu Martina Skorsezija iz 1995. godine „Kazino”.

Intervjuišem je u Torinu, u Italiji, nakon što joj je gradski filmski muzej dodelio nagradu Stela Dela Mole za životno delo na filmu.

Pored njenog dobrotvornog rada, Stoun je takođe politička aktivna, naročito u pružanju otpora izabranom američkom predsedniku Donaldu Trampu.

Objavila je svoju sliku u topu na kojem pišem „Gospođa predsednik” na dan izbora kao podrška Kamali Haris, kandidatkinji Demokratske stranke.

„Doživljavam svet malo drugačije od mnogih u mojoj zemlji. To ne znači da nisam patriota“, kaže. Ali ona kaže da će „poštovati funkciju predsednika… jer tako funkcioniše demokratija“.

Sada je, međutim, započela novo poglavlje kao uspešna slikarka, izlažući i prodajući slike širom sveta. Njena posvećenost slikarstvu započela je tokom pandemije. Slika u studiju pored njene kuće u Los Anđelesu.

Njene slike su odvažne i impresionističke, i – prema vlastitom priznanju – „veoma velike“. To je, objašnjava ona, delom zato što je bila nadahnuta tetkom koja je slikala murale na zidovima vlastite kuće, a delom zato što ne vidi dovoljno dobro da bi slikala sitno.

Kaže da ne zamišlja kako će izgledati konačna kreacija dok slika. „Jako se unosim u sve“, objašnjava. “To je rad koji vas potpuno uvuče u sebe. Naprosto je predivno.“

Govorimo i o onlajn dejtingu – jer da, holivudska ikona i superzvezda Šeron Stoun koristi dejting aplikacije, kao i mnogi drugi koji pokušavaju da nađu ljubav. Čak je bila i privremeno blokirana na Bamblu nakon što su drugi korisnici mislili da je njen profil lažan.

Ali internet stranice „vam ne pružaju suštinu dejtinga, a to je hemija“, kaže ona.

“Morate da je nanjušite sami kao što nanjuši svinja koja traži tartufe“, dodaje, smejući se jer „ne možete da osetite miris preko stranica“.

Stoun kaže da je posle izliva krvi u mozak postala „veoma drugačija osoba“, promenivši čak i hranu u kojoj je uživala i na koju je bila alergična.

„Ljudi sa kojima sam bila bliska su se promenili, stvari kojih sam se sećala i nisam sećala… Nešto od toga mi se nikad nije vratilo.“ Filmska industrija se, takođe, promenila.

U prošlosti, kaže Stoun, „žene su igrale muške fantazije“, a muškarci su, naglašava, pisali, režirali, producirali, montirali i distribuirali filmove. Nije bila ubeđena u postupke nekih od likova koje je igrala

Ali sada kaže: „Mislim da polako stižemo u tačku u kojoj žene naprosto glume onako kako bi se žene stvarno ponašale u datim okolnostima.“

Pitam Stoun šta za nju znači otpornost.

„Možemo da izaberemo da kukamo i žalimo se ili možemo da odaberemo da se radujemo – mislim da naprosto morate da nastavite da uporno birate radost“, kaže ona. “Ostanite u sadašnjosti. Pali ste. Ustanite. Neko vas je gurnuo. Sada želi da vam pomogne da ustanete. Dozvolite mu.“

Ali to je, kaže ona, „veoma naporan posao“. Ona zagovara tehnike disanja, „zato što morate da dišete kad biste radije nekoga udarili u lice. Morate da poznajete sebe i da se ponašate u skladu sa tim. A mislim da je to radosna stvar“, dodaje ona.

Kako se intervju bliži kraju, tim dolazi da joj osveži šminku. Ona otpija malo vode.

Potom ustaje, grli me i zahvaljuje mi se na pitanju o mlađoj verziji sebe, za koje kaže da je bilo „stvarno dirljivo“.