Obišli su sve veće gradove u toj državi koja je na njih ostavila lep utisak, zbog čega su imenu svoje grupe Đogani dodali i italijansku reč “fantastico” (fantastično).
Ali, pored lepih stvari koje su tamo doživeli za dve godine boravka, bilo je i onih neprijatnih, takoreći životno opasnih. Jednu od njih opisala je Slađa u razgovoru za Kurir.
– Đole i ja smo bili u Italiji kad sam se porodila sa Silvijom. Radili smo taj “Spektakl šou”… Bilo nam je mnogo teško što smo imali takav program, nije imao ko da nam čuva Silviju. Delili smo se tako da ja imam svoje numere koje izvodim dok on u autu čuva nju, a kasnije ja izađem dok Đole nastupa. Baš smo teško taj neki period podneli. Sećam se, od cele grupe devojaka, a bilo je nas sedam, svaki kriminalac koji se pojavio mene je pikirao. Od milionera do ne znam ni ja koga. Taj neki lik, Frančesko, zaljubio se u mene i kasnije nam zapalio auto, ma svašta je bilo – kazala je Delibašićeva, pa se potom detaljno prisetila mučnih trenutaka.
– Mi smo stalno morali da menjamo mesta, te Firenca, Toskana, to su takvi tipovi da drugačije ne možeš nego da se sklanjaš. Meni je u tom trenutku Đole bio najveća sigurnost, tu je pored mene, on je moj muž. Ode on kod njih, popriča, objasni da nisam u tom fazonu. Baš tad kada su nam zapalili auto ispao je problem što ja nisam htela da s njima idemo ni na večeru. Sećam se da su Silvijina kolica bila u automobilu i da su izgorela. Mi smo bili u hotelu kada je to eksplodiralo, ja sam se prepala. Izađemo, kad ono gori naš “audi 80”! Ja sam bila nekako… Ima par devojaka iz grupe koje su se jako dobro udale i sada su baš velike gazdarice. Sve one su i danas u braku, žive u Italiji, ali eto… Vidiš, ja sam nekako izabrala njega, Đoleta, pored svega što mi se nudilo. Ko zna šta bi se dogodilo da sam ostala tamo, možda bih danas bila neka svetska zvezda.
I posle razlaza sa Đoletom, kada je 2001. napustila grupu Đogani i krenula samostalnu karijeru Slađa je nizala uspehe. Tokom 2002. imala je 150 nastupa, što je tada bio rekord jer nijedan drugi pevač nije imao toliko tezgi. Uvek je, kaže, radila za honorar i bakšiš nikad nije uzimala čak ni kad je njen prijatelj Darko Šarić nonšalantno delio pare njenim saradnicima.
– Bakšiš nikada u životu nisam uzela, mislim da bih umrla kada bih ga uzela. Jeste, pevala sam i svadbe, ali ja ni za gorivo ne uzmem, uvek dam da podele devojke i klavijaturista. Ja bakšiš mrzim, meni su ljudi koji to uzimaju prodane duše. To mogu svi moji saradnici da ti potvrde. Darko Šarić mene gotovi, voleo je da mu pevam. Moji klavijaturisti na tim svirkama uzmu dosta para i kao, Slađo, ajde uzmi bar nešto, ali ne – odlučna je ona.
Sebe nikad nije smatrala popularnom osobom, pa ni kad je devedesetih i početkom dvehiljaditih bila na vrhuncu slave.
– Zaista, sebe ni danas ne gledam tako, nego kao čoveka, sasvim obično. Znaš, jeste negde lepo kada te prepoznaju, to sve stoji, ali mene to sada više već zamara. Jednostavno, ja ne mogu da izađem negde a da neko ne pogleda šta sam obukla, s kim sam sela, ako je muško odmah je to novi frajer, to baš zamara. I kada sam bila mlađa nije me to radilo, veruj mi. Meni su i tada na prvom mestu bili deca, kuća, škola, treninzi i ti nastupi od kojih smo zarađivali i olako živeli – zaključila je Slađa u razgovoru za Kurir novembra 2021. godine.
