Pevač Sloba Radanović veoma je posvećen porodici, a svoje vreme uglavnom provodi sa svojim najmilijima. Sloba je sagradio luks kuću u Beogradu, ali redovno odlazi u porodični dom u Zrenjanin kod svoje majke Draginje. On je sada na Instagramu podelio fotografiju iz stana u kojem je odrastao.
Naime, Radanović je uslikao svog sina Damjana kako gledaju kultnu seriju “Srećni ljudi”, što ga je verovatno podsetilo na njegovo detinjstvo.
“Kod bake…”, kratko je napisao folker.
Inače, Sloba nikada nije krio da je odrastao veoma skromno, te je jednom prilikom ispričao da majka nije imala da mu kupi da jede.
“Kao dete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama”, ispričao je on u jednom razgovoru.
Kako je tada istakao, nikada neće zaboraviti dan kada njegova majka nije imala da mu kupi doručak.
“Često smo odlazili u dečiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umesto da se vratimo autobusom. Kada smo prošli pored kioska, podsetio sam je: “Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice.” Odgovorila mi je: “Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan.” Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok”, pričao je Radanović.
Ipak, za sreću mu nikada nije bilo materijalno, već mu je detinjstvo bilo ispunjeno ljubavlju.
“Bez obzira na to što nismo imali mnogo, majčine sestre su se trudile da meni, ali i mom bratu i sestri, ništa u životu ne fali. Kada je trebalo da krenem u školu, tetka koja živi u Češkoj me je potpuno opremila. Poslala mi je sve! Od čarapa do kape! Jedan krevet je bio pun stvari, svezaka, pribora za školu. Kupila mi je i ranac! Nikada neću moći da zaboravim tu kap u moru stvari koje je učinila za mene”, zaključio je on.
