Decenijama piše svoju autobiografiju, koju planira da jednog dana privede kraju, a u anale televizije je ušla kada je sama sebi bila gost u emisiji. Ona je prava beogradska dama, žena kojoj su godine samo broj i koja izgleda odlično. Svaki dan započinje legendarnom rečenicom: “Dobro jutro, lutko!” O njoj su se pisale knjige, bila je muza Zdravka Čolića, koji joj je posvetio čuvenu pesmu “Ružo, Ruška”. Iza nje stoji ogroman rad i ogromna želja za napredovanjem. Neponovljiva Ruška Jakić.
Rođena sam jedne januarske zime, na drugi dan Božića 8. januara, koji je u narodu poznat i kao dan praštanja, pa tako u Moskvi na taj dan ne kažu “zdravstvujte”, nego “praštajte”. Susrela sam se sa smrću i pre nego što sam zakoračila u život. Kada sam imala godinu dana, nečijom nepažnjom, pala sam u vrelu vodu. Sećam se da mi je majka posle toga pričala: “Molila sam Boga samo da te više nema, da te ne gledam kako se mučiš.” Ali zahvaljujući jednom profesoru i Bogu, izlečila sam se. Bog je hteo da ja živim i da radim ovo što radim.
Politika
Sa 17 godina, kada sam završila gimnaziju i upisala fakultet, odmah sam se zaposlila kao sekretarica u “Politici”. Ponosna sam što sam bila sekretarica, u tadašnjoj “Politici” ja sam završila dva fakulteta. To je bila “Politika” gde su radila novinarska imena kao što su Miroslav Radojčić, Leon Davičo, Saša Nenadović, koja će zauvek ostati upamćena. Naš direktor je tada ocenio da treba da se pokrene jedan ženski časopis i predložio mi je da pređem u Bazar. Glavni urednik u Bazaru bila je Zorica Mutavdžić. Tada je došao i Momo Kapor, koji je počeo da piše “Dnevnik jedne Ane”, i Aleksandar Joksimović, najbolji modni kreator na svetu, koji je bio modni urednik.
Ana
Kad sam se porodila u Gradskoj bolnici, svi su govorili: “Rodila se Ana iz Bazara”, tako da sam po Kaporovoj knjizi dala ime svom prvom i jedinom detetu. To je bila zaista velika škola za mene, tada su počeli i izbori za mis, a “Politika” je bila kuća koja je otvarala vrata celog sveta. Jednog dana, direktor se setio da postoji neki časopis Ana, koji propada, pa me je pitao da li imam hrabrosti da počnem da radim tamo, pa ako ide – ide, a ako ne ide, nikom ništa. Naravno, ja sam rođena u znaku Jarca, samo mi kaži “ne možeš”. Mi smo laki za održavanje, ali smo vrlo zahtevni. Tako sam počela da radim u Ani. Doduše, to je bila stara Jugoslavija, ali smo došli do toga da prodajemo po 400.000 primeraka časopisa. Pravila sam modne strane s čuvenim fotografom Tomislavom Peternekom. Istovremeno, na Trećem kanalu sam vodila emisiju “Dobro veče, ja sam Ana”, gde su gostovali svi oni gosti koji će se sutradan pojaviti i u Ani. Bilo je to vreme, što bi rekao pokojni Čobi u jednoj svojoj pesmi: “Neko vreme pošteno”. Ja sam veliki jugonostalgičar, u to vreme Juga je bila jedna velika zemlja, gde god da sam putovala po svetu, govorili su mi da čuvam svoj crveni pasoš, da mi ga ne ukradu.
Tri razvoda
Sebe nazivam triput srećno razvedenom ženom. Dejan Đurović je bio moja prva najveća ljubav i moj prvi muž. On je bio glumac, vodio je dugo “Dragstor ozbiljne muzike” i igrao u čuvenom filmu “Subotom uveče”. Dejan je radio u Radio Beogradu i ja nisam ni znala da neko stalno ide iza mene, ali on nije imao hrabrosti da mi priđe. Onda je poslao jednog svog druga da mi kaže da on hoće da se upozna sa mnom. I ja ga pitam: “Pa što se ne upozna?” Tako smo se upoznali, to je bila ogromna ljubav, pisao mi je po pet pisama dnevno. Zabavljali smo se punih pet godina, a u braku smo proveli nešto više od godinu dana. Čak sam išla u neko selo Dupilo da me posle venčanja, upozna sa svoje tri tetke, koje su još uvek bile nevine. Pita on njih tad: “Kako vam se sviđa moja Ruška?” A one mu odgovoriše: “Mogao si oženiti neku poštenu đevojku, a ne ku*vu!” Posle smo išli u Ulcinj, na grob njegovog oca, da se zakunemo da ćemo se voleti dok nas smrt ne rastavi. Ništa mi nije bilo važno osim ljubavi, onog trenutka kada bi ljubav prestala, mi smo se razilazili. Tako je bilo s Dejanom, ali i sa ocem moje ćerke Ane, mojim drugim suprugom – čuvenim arhitektom Laletom Nadeždićem. Sa njim sam bila dve godine, razveli smo se kad je Ana imala samo dva meseca. Tu sam najviše pogrešila, jer sam htela da budem i otac i majka. Nikada ne treba davati više no što drugi mogu da prime, jer na kraju uvek ostaneš sam. Radila sam i odgajala ćerku, mnogo mi je i mama tad pomogla oko nje, ona mi je najvažnija bila.
Sa trećim suprugom sam bila 13 godina u braku. To je bio Voja Mulina, bubnjar iz Škulinog orkestra. Voleo me je beskrajno i bio je bezgranično ljubomoran. Kada je moja Ana imala tri-četiri godine, bio je s njom u parku i ona ga je tad upitala da li može da ga zove tata. Razvela sam se kada me je prevario, dala sam mu 24 sata da izađe iz moje kuće, iz mog srca je već izašao. Onda je on hteo da se ubije, ali je nož okrenuo naopako, pa nije uspeo da iseče vene.
O godinama – ne!
Obožavam sve svoje padove i greške, onda kad to prihvatiš, shvatiš da ti je to došlo sa ogromnom porukom. Meni kada se danas pojavi i zakuca mi na vrata neka stara Ruška, ona koja je mislila, kad je bila mlada, da su svi bili krivi, a ne ona, onda je pitam što je došla i kažem joj da ta Ruška više tu ne stanuje. Sve su to poruke koje znače da nešto u životu treba promeniti. Ja sam preteča svih lajfkoučeva koji su se kasnije pojavili. Život je dragocen, treba živeti za danas i voleti sebe kao da nam je svaki dan poslednji. Nikog ne treba da zanima koliko ja imam godina kada izgledam fantastično. Za mene vreme zrelih žena tek dolazi, one više daju, nego što primaju. Imam svoje svakodnevne rituale, prvo perem kosu, voda nosi sve loše, napravim sebi nes kafu, našminkam se i obučem i odem na pijacu. Uvek idem u kafić na moj kapućino, a i obožavam kineske radnje, gde stalno kupujem.
Mene će uvek da bude
Uopšte neću da pričam o tome šta će biti kad mene više ne bude. Mene će uvek da bude, ne mislim na prošlost i ne opterećujem se šta će biti u budućnosti. Biće ono što sam zaslužila, a biće dobro, jer sam dobar čovek. Mogu sebe nazvati srećnom ženom i volela bih da ostanem upamćena po tome da carice nikad ne stare. Živeo život!
