Dado Polumenta otvoreno je pričao o svim segmentima života, o sestri koja u životu zavis od brige roditelja, o roditeljima koji su se uprkos svemu trudili da upravo sestri i njemu daju najbolje, o psihoaktivnim supstancama.
– Dajana je sestra moja koja je rođena kao i svaka druga beba, kao normalno dete. Sa tri meseca je imala unutrašnju temperaturu 42 kada su joj doktori dali pogrešnu injekciju i paralizovali su joj šezdeset posto mozgda. Od tog momenta su počeli godinama da otkazuju funkcije i mišići – rekao je Dado koji nije mogao da sakrije suze.
– Zadnjih, pa eto da kažem, trideset godina je ona u kolicima. Ne postoje reči kojima bih mogao da opišem tu bol i patnju, ne moju koliko od mojih roditelja i kroz šta je ona prošla. Jako je teško stvarno pričati o ovim stvarima i nikada nisam imao priliku da pričam o tome – kroz jecaje je rekao Dado u emisiji i dodao:
– Ali, mogu reći samo da sam od nje mnogo naučio o životu, o ljudima, o toj čistoći, definitivno.
– Hvala dragom Bogu na takvim roditeljima, definitivno to kolika je težina sa druge strane je velika blagodat data od Boga da bi znali da cenimo zaista svaki korak, svaki gutljaj vode koji čovek može da uzme sam, da nisi zavistan ni od koga – rekao je iskreno Dado Polumenta.
Dado Polumenta je u jednom trenutku svog života i svoje karijere imao mnogo novca, ali je bez obzira na to kući dolazio sam i nezadovoljan.
– Ja sam jedan od prvih koji je pričao o tome. Zaista mogu na najlepši mogući način da skrenem pažnju mladima i da sa moje tačke gledišta ispričam neku priču šta je zapravo okidač u svemu tome. Mislim da je najveća uloga u čitavoj toj priči, društvo. Naravno, to vaspitanje izlazi prvo iz kuće, ako to imate, onda je glavni okidač to društvo. To je bukvalno sa kim si takav si i kako zračiš tako i privlačiš i to je nešto što je neminovno. Ako imate dobro društvo manje su šanse da vas zakači bilo šta od toga što je loše. Obično se to proba iz znatiželje. I kod mene je bila u pitanju radoznalost. Obično se nađe neko ko je šmeker u društvu i kao taj prvi je da vidiš ovo, da vidiš ono, sve je to iz neke radoznalosti. Već kasnije, kada sam počeo da radim, da putujem, to nije moglo da se izdrži – rekao je iskreno Dado i nastavio:
– Dok ti kontrolišeš tu supustancu, ali to nikad niko nije uspeo da iskontroliše, ali se čini čoveku, kao da može da kontroliše da popije dve, tri rakije, može da popije pet, nije mu ništa, al to ne mora da znači svaki put tako, nekad može i ta jedna čašica da bude… Ja sam defitivno posegao za tim stvarima prvo iz znatiželje, a posle iz nezadovoljtsva tog, rekao je on u u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” .
