Bila je to jedna od najvećih marketinških kampanja u istoriji Holivuda, a dve glavne zvezde filma “Wicked” odigrale su sjajno svoju ulogu u pomenutom filmom koji već izgleda kao blokbaster za predstojeću prazničnu sezonu.
Film “Wicked” zasnovan je brodvejskoj emisiji, koja i sama predstavlja repliku na film “Čarobnjak iz Oza” iz 1939. godine, a koji slavi osnaživanje žena i važnost toga da se ne sudi po izgledu ili boje kože.
Naime, na propratnoj novinarskoj turneji, Arijana Grande i Sintija Erivo – koje igraju Glindu (dobru vešticu sa juga) i Elfabu (zlu vešticu sa Zapada) – retko su viđene razdvojene, a često kako se s ljubavlju drže za ruke i ponavljaju rečenice jedna drugoj. Samo jedan pogled u intervjuima ponekad je bio dovoljan da poteče suze. Snimanje dugo očekivanog filma, slažu se, bilo je ostvarenje sna.
Kad bi se bar isto moglo reći za kultni film koji je sve to iznedrio. Proslavljen zbog svoje pionirske upotrebe tehno-boja, Čarobnjak iz Oza bio je najskuplji film ikada snimljen po objavljivanju i, prema američkoj Kongresnoj biblioteci, to je bio najgledaniji film svih vremena.
Pa ipak, baš kao i sam čarobnjak – na kraju razotkriven kao običan čovek koji se krije iza zavese – snimanje filma bilo je sve samo ne magično. U stvari, Čarobnjak iz Oza bio je toliko poznat po proizvodnim katastrofama i kontroverzama da su se mnogi bezdušno šalili da ga je zelena Zla veštica sa Zapada sigurno proklela pre nego što ju je Doroti polila kantom vode zbog čega se istopila.
Doroti je nezaboravno igrala tinejdžerka Džudi Garland, za koju je snimanje filma uključivalo sve osim s********g osnaživanja. Kako je navedeno na Dejli Mejlu, ona je uznemiravana kako od strane šefova studija tako i od Munčkinovih iz Oza zbog kojih je bila prisiljena da prihvati represivni režim da bi održala svoju težinu i izgledala mlađe. Njeno ionako poljuljano mentalno zdravlje nikada se nije oporavilo zbog čega je počela da zloupotrebljava drogu i alkohol.
Za njenu tragično preranu smrt sa samo 47 godina, od slučajnog predoziranja barbituratima dok je bila u Londonu 1969. godine, naširoko se okrivljuje toksično nasleđe filma. Naime, Džudi je potpisala ugovor sa produkcijskom kompanijom “Metro-Goldwyn-Mayer” (MGM) dok je još uvek bila maloletna, a tada je sem njene karijere počeo i njen pakao.
Naime, Šefovi MGM-a neprestano su bili zabrinuli zbog njene težine zbog čega bi joj uskraćivali hranu, ostavljajući je stalno gladnom. Neki su je čak nazivali “prasicom sa kikicama”. MGM-ovo beskrupulozno ponašanje ostavilo je Džudi doživotno nesigurnu u pogledu njene figure. Već sa 18 godina počela je da posećuje psihijatre.
Prema pisanju Dejli Mejla, kobni studio je takoreći tutnuo drogu Džudi u ruke ohrabrujući je da uzima amfetamine, poznate u poslu kao “pilule za snague, ne bi li bila vitka i energična tokom nemilosrdnog raspored snimanja. MGM joj je takođe davao i tablete za spavanje jer nije mogla da se smiri noću.
“Ubrzajte je, usporite je,” rekao je insajder studija koji se hvalio da Džudi “radi kao sat”. Zabrinutost studija oko njenog izgleda porasla je onda kada je dobila ulogu Doroti, koja u filmu glumi devojčicu od 13 godina. Džudi, koja je imala 16 godina kada je dobila ulogu i godinu dana više do završetka snimanja, rečeno je da mora da izgubi 6 kilograma.
Pored stroge dijete od pileće supe, crne kafe, 80 cigareta (za suzbijanje apetita) dnevno, pilula za dijetu i više amfetamina, Džudi je na setu morala da nosi bizaran korset koji ne samo da joj je uvlačio stomak, već i držao grudi. Džudi je svojevremeno tvrdila, verovatno ne misleći ozbiljno, da je pomenuti korset bio napravljen od gvožđa.
Međutim, Džudine muke se ovde ne završavaju. Otprilike u vreme kada je počela da snima film, rukovodioci studija počeli su da maltretiraju glumicu, pipakajući je konstantno i beskrajno predlažući s**s. Šef MGM-a Luis Majer, kako je navedeno, voleo je da je podstakne da peva iz srca tako što bi joj položio ruku na levu dojku.
“Često sam mislila da sam imala sreće što nisam pevala sa drugim delom svoje anatomije,” prisećala se kasnije Džudi, dok je biograf vlasnika studija, Džerald Klark, svojevremeno izjavio da se “s**s sa ženskim osobljem smatrao kao put ka moći, kao i da je malo žena izbeglo njegove zahteve”.
Viktor Fleming, jedan od pet reditelja dovedenih na snimanje filma, jednom je umoran od Džudinog neprestanog smejanja dok je snimala scenu, prišao i ošamario je. On se, barem, postideo svog ponašanja pa joj kasnije rekao je da ga zauzvrat udari pesnicom u lice, ali ga je Džudi umesto toga poljubila.
Niži glumci koji su angažovani da igraju Mačkinse iz Oza nisu mogli da joj dopru do lica i da je ošamare, ali su mogli, i navodno jesu, da joj stave ruke pod suknju. Svojevremeno je čak i Džudi prokomentarisala da “ta slatka, malena bića koja su prikazivana na kameri, bila su sve samo ne slatka.”
“Oni su zagorčavali Džudin život na setu tako što bi staviljalii ruke ispod njene haljine,” napisao je Sid Luft, njen bivši muž, u posthumnim memoarima iz 2017. godine.
“Muškarci su imali 40 ili više godina. Mislili su da mogu da se izvuku sa bilo čim jer su bili tako maleni,” dodao je.
Međutim, Džudi Garland nije bila jedina devojka koja je zbog ovog filma izašla oštećena. Za neke ožiljci su bili bukvalni. Zla sudba ispratila je i Margaret Hamilton, kojoj je pripala uloga zle veštice sa Zapada. Naime, tokom snimanja scene u kojoj oko nje pršti eksplozija i dim, glumica se zapalila jer je nosila zelenu šminku na bazi bakra, a zbog čega je zadobila opekotine drugog i trećeg stepena. Područje oko njenog desnog oka bilo je posebno teško pogođeno sa potpuno izgorenim kapkom i obrvom. Nakon što se, šest nedelja kasnije, vratila na snimanje filma morala je da nosi zelene rukavice jer su joj nervi od opekotina i dalje bili izloženi i osetljivi.
Takođe, glumac Badi Ebsen koji je tumačio lik Limenka, bio je hospitalizovan devet dana nakon snimanja zbog reakcije na aluminijumske prašine koja se nalazila u šminci. Glumcu je toliko pozlilo da ga je na kraju zamenio komičar Džek Harli, koji je takođe završio u bolnici zbog reakcije na oku.
Od toksičnih materijala zabeleženo je i korišćenje azbesta, za koji tvrde da je kancerogen, a koji je korišten za simulaciju padanja snega, u sceni u kojoj Doroti zaspi u polju maka sa svojim prijateljima. Kasnije, glumci Bert Lahr (Lav) i Rej Bolger (Strašilo) obojica su preminuli od raka.
“Nebo je plavo negde iznad duge” reči su pesme koju Doroti tako lepo peva, ali po svemu sudeći za glumce u ovom kultom filmu bilo je dosta kišnih oblaka.
