Maja Pliseckaja, jedna od najvećih prima-balerina 20. veka, živela je život dostojan romana. Njen put obeležile su izuzetna posvećenost baletu, intrigantni ljubavni odnosi i neumorna borba za umetničku slobodu u senci strogog sovjetskog režima. Sudbina ove umetnice utkana je u drami, usponu i nepokolebljivoj odlučnosti koja je postala njen zaštitni znak.
Pliseckaja je rođena u umetničkoj porodici. Njena majka Rahilj, zvezda nemog filma, ostavila je glumačku karijeru nakon udaje za Mihaila Pliseckog, konzula SSSR-a na Špicbergenu. U Moskvi ih je 1937. godine zadesila tragedija: Mihail je uhapšen pod lažnim optužbama, a godinu dana kasnije i Rahilj, koja je sa najmlađim sinom završila u zatvoru Butirka.
Starija deca, uključujući Maju, izbegla su internat zahvaljujući tetki Sulamifi Meserer, prima-balerini Boljšoj teatra. Upravo je Sulamifi usmerila Maju ka baletu, upisavši je u baletsku školu pre propisanog uzrasta.
Plesala je tako da se i đavoli posrame
Pliseckaja je 1943. godine postala deo ansambla Boljšoj teatra, gde je, zahvaljujući talentu i radu, dobila status prima-balerine. Uspešno je nastupala širom sveta, ali i osećala pritisak sovjetskog režima, koji je ograničavao njene međunarodne turneje.
Njena interpretacija „Labudovog jezera“, koju je izvela više od 800 puta, ostala je antologijska. Velika Agripina Vaganova svojevremeno joj je predložila da ovu ulogu odigra „tako da se i đavoli posrame“.
Buran ljubavni život
Njeni odnosi bili su podjednako burni kao i njena karijera. Prvi ljubavnik, plesač Slava Golubin, tragično je okončao život. Prvi brak sa latvijskim baletanom Marisom Lijepom bio je kratkotrajan, trajao je svega nekoliko nedelja.
Sudbinski susret sa kompozitorom Rodionom Ščedrinom promenio je njen život. Upoznali su se na večeri kod Lilje Brik, legendarne muze futurizma, i nakon nekoliko godina ponovnih susreta, venčali su se.
Njihova ljubav nije bila na prvi pogled, bar ne sa Majine strane. Bila je starija sedam godina od njega, a on je čim ju je ugledo bio je oboren s nogu. Često je posećivao u pauzama u teatru i isticao da je “goreo u strasti” svaki put kad bi je video u uzanom crnom trikou koji je otkrivao njenu figuru.
Maja je pristala na brak s njim nakon nekoliko godina poznanstva. Osim što je Rodion bio mlad i uspešan kompozitor, koji joj je vremenom postao drag, na brak se odlučila i zbog dobrobiti svoje karijere.
Brak iz koristi i ljubavi
Naime, tadašnje vlasti nisu imale dovoljno poverenja u nju da je šalju na inostrane turneje iz krajnje bizarnih razloga. Maja je imala reputaciju “nestabilne” pošto je već imala više od 30 godina, a i dalje bila neudata, a po Moskovskoj čaršiji su se vukle priče o njenim mnogobrojnim ljubavnicima, kako onim koji to zaista jesu bili, ali i onim koji su voleli da pričaju lovačke priče. Svakako je svemu pridodao i njen neozbiljan brak od svega par nedelja.
Po savetu kolega i svoje tetke verovala je da će joj brak doneti neophodno poverenje i status “ozbiljne” žene te će je tako povesti na internacionalne turneje Boljšoj teatra. Dobroćudni, razumni i zaljubljen preko ušiju, Rodion je bio savršen kandidat za to. I bila je u pravu, u vezi obe stvari. Karijera joj uznapredovala, a na kraju dana i brak sa Rodionom je bio uspešan.
Ščedrin je kreirao remek-dela poput „Karmen-suite“, koja je postala jedan od simbola njene karijere. Ipak, njihov odnos nije bio lišen izazova. Maja je odlučila da se ne ostvari kao majka, verujući da bi majčinstvo ugrozilo njenu umetnost.
Ljubavni trougao sa nemačkom glumicom
Pliseckajina veza sa američkim diplomatama Robertom Kenedijem, kao i glasine o romansama sa drugim umetnicima, stalno su podsticale javnu radoznalost. Njen muž je sve to prihvatao s osmehom: „Kad je vidite, shvatite zašto ljudi polude za njom. I ja sam bio jedan od njih.
Sama Maja nikada nije komentarisala priče, zadržavajući misteriju koja je okruživala njen život.
Sa druge strane, i sam Rodion je imao poneku svoju aferu. Jedna od značajnijih bila je sa Marijom Šel, nemačkom glumicom. Marija je bila veoma popularna i bogata glumica pa je tako svom ljubavniku dala muzički studio u Minhenu kako bi mogao na miru da stvara, a onda i stan. Kada je Maja došla u Minhen da poseti muža, shvatila je da on ima ljubavnicu, međutim, to je nije previše uzbudilo. Čak je volela da boravi u stanu koji je ljubavnica dala njenom mužu, a posle nekog vremena su se Maja i Marija sprijateljile. Tako su neko vreme živeli u ljubavnom trouglu.
Međutim, Rodion se Mariji kleo na ljubav, pa čak i da će se razvesti od Maje kako bi živeo s njom. Obećao joj je da čim odvede Maju u Rusiju i tamo obavi neka posla, da će se vratiti kao slobodan čovek.
Marija ga je čekala, ali Rodion se nikada nije vratio po nju. Ostao je u Rusiji sa svojom Majom.
Glumica umorna od čekanja, popila je 60 lekova za spavanje. Posluga je pronašla posle dva dana još živu, a lekari su uspeli da joj spasu život. Ipak, njeno menatalno zdravlje više nikada nije bilo isto.
Oproštaj i večna ljubav
Maja Pliseckaja preminula je 2015. godine u Minhenu u 89. godini. Njena poslednja želja bila je da njen prah bude rasut zajedno sa prahom njenog supruga Rodiona Ščedrina u Rusiji, čime je krunisana njihova gotovo šezdesetogodišnja zajednička priča.
Njeno nasleđe nastavlja da živi, kako kroz njene kultne interpretacije, tako i kroz muziku Ščedrina, koja je ostala nerazdvojna od legende o Maji Pliseckoj.
