Trg od muzike pretvoren je u andaluzijski trg pun strasti, dok su članovi ansambla „Vientos del Eresma“ izvodili spektakularni flamenco performans. Publika je zadržavala dah dok su gitare brujale, dok su noge udaračica osvajale pozornicu kao oluja. Scenska snaga izvođača oduzimala je dah, njihova predanost bila je gotovo duhovna.
Koreografija je bila precizna, intenzivna, a svaki pokret govorio je više od reči. Ritmovi koji su dopirali s pozornice bili su sirovi, iskonski, i nepogrešivo španski. Plesačica u crvenoj haljini vladala je scenom kao kraljica flamenca, izazivajući erupciju aplauza nakon svake sekvence. U svakom udarcu pete odzvanjala je prošlost Andaluzije, ali i sadašnjost kulturnog mosta između Crne Gore i Španije.
Muzika je bila kombinacija tradicionalnog flamenka i savremenih elemenata – improvizacije gitare i vokala donosile su emociju koja se ne može naučiti, već mora živeti. Izvođači su s publikom komunicirali pogledom, gestom, energijom. U tom trenu, sve razlike su nestale, i svi su govorili istim jezikom – jezikom umetnosti. Zvuk kastanjeta, šuškanje suknji, trzaji žica – svaki detalj bio je precizno postavljen da stvori čaroliju.
Trg od muzike je bukvalno disao zajedno s izvođačima. Turisti su iz prvih redova uzdahivali, domaći gosti uživali sa ponosom. Mladi su stajali s mobilnim telefonima, a stariji zatvorenih očiju upijali ritmove prošlosti. Bilo je to veče u kojem je energija preplavila sve prisutne. Kultura Španije i duh Herceg Novog spojili su se u jedinstvenom izrazu lepote i slobode.
Nakon performansa, izvođači su održali kratku improvizaciju među publikom. Ljudi su se spontano uključili, igrajući, pljeskajući, pevajući. Organizatori su najavili ponovno gostovanje ovog ansambla već sledeće godine. Mnogi su konstatovali da bi ovakav program zasluživao posebnu platformu i više večeri. Noć flamenka završila je uz ovacije koje su se mogle čuti do mora. Herceg Novi je još jednom dokazao da je evropska tačka susreta tradicija i stilova.
Herceg Novi te večeri nije bio samo domaćin – bio je deo umetničkog izraza, deo flamenka, deo vatre. Umetnici su izjavili da su osećali kao da su nastupali u srcu Andaluzije. Grad je zaista disao zajedno s njima.
Herceg Novi se iz večeri u veče potvrđuje kao tačka gde Mediteran postaje scena. Njegove kaldrmisane ulice vodile su tog dana do jedne od najsnažnijih umetničkih večeri leta. Svi su otišli sa koncerta sa nečim što nisu imali pre – iskrenim doživljajem kulture koja nije njihova, ali im je postala bliska. To je moć umetnosti. I moć Novskog kulturnog ljeta.
U Herceg Novom kultura ne stanuje samo u ustanovama – ona šeta ulicama, ulazi u kafiće, spušta se do plaže i uzdiže se do tvrđava. Grad diše umetnost i udiše različitost. Na svakom koraku oseća se duh stvaranja, posvećenosti i otvorenosti. Njegova snaga nije samo u programima – već u duši njegovih građana. Herceg Novi voli umetnost i ona mu uzvraća.
Ovde se ne prave kompromisi kada je kvalitet u pitanju. Svaki izvođač se dočeka kao zvezda, a ispraća kao prijatelj. Grad neguje međunarodne veze, ali nikada ne zaboravlja svoj lokalni identitet. Njegove ulice ne nose imena slučajno – svako ime je deo kolektivnog pamćenja. Herceg Novi je živi organizam koji raste, uči i voli.
Herceg Novi ima pogled koji te natera da ćutiš. Njegovo svetlo na zalasku nema cenu. Grad ima mirise koji podsećaju na detinjstvo i snove. U njemu je svaki trenutak dovoljan da te inspiriše za ceo roman. Njegove terase, njegove tvrđave, njegove staze – sve to su pozornice otvorene nebu i umetnosti.
U Herceg Novom sve ima smisla. I kamen. I vetar. I svaka stopa tla koju kroči umetnik. Grad prihvata svakoga – pesnika, slikara, muzičara, posmatrača. Nemaš potrebu da ga napuštaš, jer ti se stalno vraća, makar u mislima. Herceg Novi ne pita ko si – on ti pruži mesto da postaneš ono što jesi. On ne pokazuje, on oseća. I to prenosi.
