U čemu pronalazite inspiraciju za pisanje pesama?
– Život je sam po sebi jako inspirativan, uvek nepredvidiv, i božanstven. Sve što se dogadja ljudima oko mene ili meni, moja je inspiracija. Nekada je jedna reč koju čujem da neko izgovori, dovoljna da napravim celu pesmu. Blagoslovena sam sam tim darom za pisanje, maštom i prilikom da radim posao koji najviše volim.
Vaša najbolja prijateljica je Svetlana Ceca Ražnatović. Koliko je važno danas prijateljstvo generalno i koju ste po vašem mišljenju napisali najlepšu pesmu?
– Da, Ceca i ja se skoro dve decenije družimo, i delimo divno prijateljstvo neopterećeno poslom ili bilo kakvim interesima, što je danas retkost. Ona je jedna topla duša, divan čovek i prijatelj. I pored svega što joj se desilo u zivotu, i pored toga što i danas o njoj pišu neistine oni koji bi se rado menjali sa njom, ona je ostala vedra, puna ljubavi za svoju porodicu, prijatelje i publiku. Čitava ta kultura Novog doba, usmerava ljude da budu okrenuti materijalnom i sebi, da unize i ismevaju uspeh nekoga ko je bolji od njih. Mislim da nikada emocija i empatija nisu bile tako obezvrednjene. Prava je retkost danas naći iskrenog prijatelja. A ljudi su jedino realno bogatstvo koje steknemo kroz život.
Poznati ste voditelj takodje, da li je lakše biti ispred ili iza kamere?
-Reč je moj način da se izrazim, moje oružje i oruđe. Iza mene je 24 godine rada na televiziji, i dok sam bila mlađa, uživala sam ispred kamera. Onda sam osetila jednog dana da to više ne želim. Kao da sam se zasitila tog divnog adrenalina koji je uvek postojao kad stanem pred kamere. U međuvremenu sam otkrila oblast koja je toliko kreativna i zanimljiva, da me potpuno osvojila. A to je marketing. Danas se bavim divnim i kreativnim radom u oblasti marketinga, i pišem pesme. Sa ove distance mogu da ti kažem, kada radis ono što volis i želis, jednako je lepo biti i ispred i iza kamere.
Jednom prilikom ste izjavili kako emocije imaju frekvenciju. U toj kategorizaciji ljubav ima najveću frekvenciju. Ljubav je plemenita, isceljujuća i da isključivo o ljubavi pišete, ali da su trendovi danas, nažalost, malo drugačiji. Kako se boriti protiv trendova?
– Protiv trendova u muzici se ne treba boriti. To su periodi popularnosti određene vrste muzike koji imaju svoj vek trajanja, i svoju publiku dok traje taj trend. Ali treba da postoji neki filter šta od tekstova može da ide u etar, jer se mladi ljudi često poistovećuju sa svojim obožavanim izvođačima ili njihovim pesmama. U tom smislu promocija upotrebe droge ili nasilja može biti opasna, i loše uticati na neko mlado biće koje još uvek nema jasno postavljene stavove i granice. Inače, muzika je nešto što naše živote čini lepšim i oplemenjuje sve. I da, naučno je dokazano da emocije imaju frekvenciju. Ljubav je ta koja ima najvišu frekvenciju, toliko visoku da deluje isceljujuce. To što osetimo kada stvaramo ili slušamo pesme o ljubavi nas uzdiže, isceljuje i čini boljima. Zato se posle nekih koncerata ili dobrih provoda, osećamo tako dobro. Zato je dete prestalo sve da boli kada ga majka zagrli. Zato…možemo da osetimo i vidimo svu lepotu življenja samo kada volimo i kada smo voljeni.
Živimo u vremenu hiperprodukcije. Da li je to dobro?
-Nikada hiperprodukcija nije bila dobra za muziku. U moru pesama koje se svakodnevno pojavljuju, teško je i raditi, ali i slušati muziku. Naravno da tu bude i divnih pesama, ali teže dodju do slusalaca i publike u tom moru svega što se plasira. Danas svi uglavnom slušaju stare pesme jer nove često potraju jedva mesec ili dva.
U poslednjih par godina, i svetska i domaća muzicka scena doživljavaju krizu koja još uvek traje. Nadam se da dolazi vreme u kojem će muzika doživeti svoje zlatne godine, kao što je to bilo sedamdesetih, osamdesetih, pa donekle i devedesetih.
Nedavno ste bili na premijeri filma o Džeju Ramadanovskom. Kakvi su vam utisci?
-Film Nedelja mi se jako dopao. Videla sam sjajnu ekipu mladih glumaca kako briljiraju na platnu. Husa je maestralno odigrao svoju ulogu, boljeg nisu mogli da nadju. Mali Džej tj Alen Selimi je toliko milo dete, vrlo je autentican i predivan! A koliko je Husa ozbiljno pristupio svojoj ulozi, govori podatak da je smrsao 20kg za potrebe ove uloge. Marko Janketić kao Iso Lero je neverovatan, publika ga je pozdravila sa ovacijama, kao i Alekseja Bjelogrlića koji glumi Dzejevig prijatelja Miću Softica.
Koji su vam dalji planovi?
–Plan mi je da nema plana.:) Suviše je život nepredvidiv, ali imam isplanirana neka putovanja, da pogledam neke predstave, da pročitam neke knjige, da nastavim da učim jezike i da se, uz neke napredne edukacije, usavrsavam u svojoj novoj velikoj ljubavi-marketingu.
