Staro srpskoslovensko ime Sreten izvedeno je od staroslovenske reči “sreten”, koje u prenosnom smislu znači “nađen” ili “dobijen”. Veruje se da značenje imena dolazi i od prideva “sretan”, ali nema puno izvora koji potvrđuju taj koren.
Poreklo imena je nepoznato, ali se nekada smatralo da će dete biti bezbedno ukoliko ostane samo na raskrsnici i da će ga “krstiti” prolaznik koji ga prvi sretne, odnosno pronađe i da će snaga i zdravlje prolaznika-namernika preći na to dete. Otud je dete Sreten, odnosno onaj na kojeg se naišlo, koji se sreo.
Drugi oblici ovog imena su Sretoje, Sreta, Sretenka, Sretko i Sreto, a svi se smatraju ljudima blage, nežne i miroljubive prirode. Osobe koje nose ova imena imaju umirujuće dejstvo na okolinu i uvek su puni reči utehe za druge.
Sretenje je jedan od važnijih praznika, a pravoslavni vernici ga obeležavaju 15. februara u znak sećanja na događaj kada je Bogorodica 40 dana nakon rođenja donela Isusa Hrista u hram, a tom prilikom pojavi se starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Starac Simeon reče: “Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po reči svojoj, s mirom; jer oči moje videše spasenje tvoje; spasenje koje si pred svim narodima spremio, svetlost da narode obasjava, i slavu naroda tvoga Izrailja.” Ove reči se i danas koriste u molitvama i na liturgijama.Sretenje je i dan obeležavanja Dana državnosti Srbije.
