Željko kaže da u dobrom društvu sa dobrim ljudima može da provede ceo dan i noć u kafani bez da se napije, otkriva koji restoran mu je druga kuća, priča anegdotu koju mu je sin ispričao, te najavljuje svoj koncert u MTS Dvorani.
Izdali ste dve nove pesme, Nek stane sve i Ova noć neće biti ponovo. Kakve su vaše impresije i možete li nam reći nešto više o ovim projektima?
2019. godine sam započeo jedan izuzetan projekat na koji sam veoma ponosan a koji se zove “Moja kafana”. Nju čine moje autorske pesme koje su , da tako banalno kažem, starinsko-kafanskog zvuka.
Te 2019. godine sam snimio pesme “Ljubavi” i “To si ti” a sada jos dve “Nek stane sve” i “Ova noć neće biti ponovo”. Već 5 godina imam kocerte pod istim nazivom u Beogradu. Pored ovih pesama, iz opusa “Moja kafana”, ostale svoje pesme sam prearanzirao i prilagodio ih kafanskom zvuku.
Kako je došlo do saradnje sa Duletom Lušinom?
Dule i ja se poznajemo godinama. Nastupali smo zajedno, imamo zajednicke prijatelje i kolege muzičare…Jednostavno nas je spojila vrhunska pesma koju je napisao nas prijatelj i saborac Vuk Matić.
Kako ste doživeli nove pesme?
Pa to valjda svi koji slušaju i gledaju mogu videti. Nema potrebe da o tome ja pričam…
Obe su na neki način “kafanske”, odnosno boemske. Koliko volite kafanu, da li postoji omiljena u kojoj rado provodite vreme i da li ste boem?
Nisu boemske i ja tu reč ne koristim! Dakle, pesme su KAFANSKE. Kaže moj sin : kako tata kažu za “onog” pesnika sto se lesio od alkohola i sedeo ceo dan i noć po kafanama da je BOEM, a za nekog rendom lika koji isto sve to radi kažu da je alkos i propalica. Dakle pesme su kafanske ok? To se govori za one koji bi da ulepšavaju svoj alkoholizam pa onda pribegavaju romantizaciji. Ja sam u jelu i piću veoma umeren, ali volim da provodim vreme sa prijateljima u kafani. U dobrom društvu sa dobrim ljudima mogu ceo dan i noć da provedem u kafani bez da se napijem. Moja druga kuća je restoran Durmitor. Tamo i snimam sve ove spotove i tako ce biti dokle god budem snimao kafanski opus jer je to “Moja kafana”.
Nek stane sve iz Vojvodine, nek stane Dunav na tri godine. Zašto baš Vojvodina i zašto su u pitanju tri godine, ima li tu neke veze?
Moj prijatelj Dragan Čolaković koji je pisao pesmu je dugo živeo u Novom Sadu. Vezan je za Vojvodinu a u duši veliki emotivac i čovek koji voli iskreno muziku. Ponekad čovek poželi nemoguće pa i da vreme stane… Bilo da vas pogodi sreća, bilo tuga, pa tako i u ovoj pesmi.
I ove godine zakazali ste solističke koncerte u MTS dvorani. Šta nam nudi ovog puta “vaša kafana”?
Svake godine je drugačije i zato ćete morati da dodjete da biste to saznali.
