Događaj je održan u sali Muzičke škole Herceg Novi, smeštenoj u autentičnom ambijentu koji oplemenjuje svaki ton.
Program je okupio vrhunske izvođače iz različitih gradova: violončelista Željko Ivović (Đenovići / Stara Pazova), violinistkinja Anja Petković (Herceg Novi / Novi Sad) i pijanistkinja Marina Mikić (Herceg Novi / Novi Sad).
Njihovo zajedničko muzičko delovanje pretočeno je u koncert koji je odisao tehničkom preciznošću i emocionalnom dubinom. Repertoar je uključivao dela velikih kompozitora: Johanna Sebastiana Bacha, Claru Schumann, Plattija, Sarasatea i Dmitrija Šostakoviča. Svaka numera donela je drugačiju atmosferu – od barokne elegancije do savremene dramatičnosti. Publika je bila oduševljena širinom izraza i energijom koju su umetnici uneli u izvođenje. Koncert je otvoren suptilnim Bachovim temama koje su stvorile uzvišenu atmosferu već od prvih taktova.
Clara Schumann je publiku uvela u romantičarski svet bogatih osećanja. Plattijeva dela donela su neobičan spoj kontrapunkta i topline, dok je Sarasate uneo vatrenu virtuoznost kroz špansku koloristiku.
Vrhunac večeri bio je Šostakovičev dramatizam – emocija i snaga spojeni u snažnu završnicu. Između tačaka, umetnici su se kratko obraćali publici, povezujući ih s delima koja sviraju. Njihovo međusobno poverenje i uigranost videli su se u svakom pogledu, pokretu i zajedničkom disanju.
Željko Ivović pokazao je sigurnost i dubinu u svakom tonu na violončelu. Anja Petković svirala je s izražajnom lakoćom i preciznošću, dok je Marina Mikić vešto povezivala sve izvođače kroz svoj klavirski doprinos. Sala Muzičke škole, iako mala, odisala je intimom i savršenom akustikom za ovakvu vrstu muzike. Publika je bila tiha i sabrana, a svaki aplauz dolazio je iz istinske zahvalnosti. Događaj nije imao svetleće efekte ni pozorišnu pompu – muzika je bila u centru.
Njihovo zajedničko izvođenje ostavilo je snažan utisak, pokazujući koliko je moćna jednostavna forma. Koncert je trajao nešto više od sat i po, ali je vreme za publiku proletelo kao tren. U završnici, svi izvođači su se poklonili zajedno, a publika ih je ispratila stojećim ovacijama.
Ova večer bila je svedočanstvo da Herceg Novi ima prostor, publiku i umetnike koji grade visoke standarde muzičkog stvaralaštva. Koncert nije bio samo događaj – bio je umetnički trenutak urezan u memoriju prostora i prisutnih. Organizatori Dana muzike još jednom su pokazali posvećenost i umetničku viziju. Kamerni format omogućio je publici da doživi muziku izbliza, neposredno, gotovo kao deo samog izvođenja. Ovaj koncert potvrđuje da Herceg Novi, i kad je tiši, zvuči najsnažnije. Ljubav prema klasičnoj muzici, duboko ukorenjena u ovom prostoru, nastavila je da raste i živi. Umesto spektakla – čista umetnost. Umesto pompe – tiha magija muzike. I baš zato je bilo nezaboravno.
HERCEG NOVI – GRAD KOJI STVARA, ČUVA I SLUŠA UMETNOST
Herceg Novi se ponovo potvrdio kao dom ozbiljne umetnosti, ali i kao zajednica koja istinski sluša. Opština ulaže u programe koji omogućavaju visoko kvalitetne kulturne doživljaje u svim oblicima. Muzička škola u Starom gradu nije samo mesto učenja – ona je hram umetničke posvećenosti. Podrška institucijama i umetnicima jasno govori koliko grad vrednuje kulturu. Herceg Novi ne odustaje od sadržaja koji zahteva pažnju, promišljenost i dubinu. Grad je pokazao da zna prepoznati vredne umetnike i pružiti im prostor da rastu i dele svoje talente. Učešće umetnika iz Đenovića, Stare Pazove i Novog Sada govori o otvorenosti i saradnji. Opština je pokazala primer regionalnog povezivanja kroz umetnost. Grad ne pravi razliku između lokalnih i gostujućih umetnika – svi su dobrodošli kad donose kvalitet. Kultura ovde nije dodatak – ona je temelj identiteta. Herceg Novi se ne takmiči kvantitetom, već kvalitetom kulturne ponude. Sala Muzičke škole je mikrokozmos umetnosti u kojem se prepliću prošlost, sadašnjost i budućnost. Grad pruža mladima priliku da slušaju i uče iz prve ruke. Umetnost je ovde živa praksa, ne muzejski eksponat. Herceg Novi se ponosi svojom tradicijom obrazovanja u kulturi. Publika koja prisustvuje ovakvim događajima postaje deo umetničkog kruga. Opština kontinuirano ulaže u programe koji obogaćuju svakodnevicu građana i turista. Grad se ponosi time što neguje i najzahtevnije umetničke forme. Herceg Novi zna da kultura ne sme da se banalizuje da bi bila popularna. Ovde umetnost dobija prostor bez kompromisa. Grad razume da je potrebno vreme da se stvori publika koja sluša – i to vreme posvećeno ulaže. Učešće više umetnika s različitim afinitetima i energijama potvrđuje raznovrsnost muzičke scene. Herceg Novi ne zaboravlja ni klasiku ni savremeno – sve ima svoje mesto. Dani muzike su ogledalo kulturne vizije grada. Grad je pokazao da umetnost živi i bez svetala reflektora, kad ima dušu i publiku. Herceg Novi ne stvara trendove, već vrednosti. Kultura u ovom gradu ne traži pažnju – ona je dobija jer je zaslužuje. Grad je tih kad treba – ali u umetnosti je uvek glasan. Herceg Novi – grad u kojem i tišina ima melodiju.
