“Verujem da još nisam dostigao svoj vrhunac. Zato se i dalje trudim. Ako ti jednog dana kažem: ‘Ovo što sam sada uradio je baš odlično, to je uloga za nagrade’, nadam se da ćeš imati hrabrosti da mi staviš venac oko vrata i onda me, s puno saosećanja, u tišini ubiješ”, rekao je pre nekoliko godinaAl Paćino, glumačka legenda koja 25. aprila slavi 85. rođendan.
Roditelji Al Paćina, Salvatore i Rouz, nisu imali ni 20 godina kada im se rodilo jedino dete, sin Alfredo. Sreća nije dugo trajala, jer je otac, prodavac osiguranja, napustio suprugu i sina dve godine kasnije.
“Nismo bili bliski, ali viđali smo se tokom života. Kad sam bio mali, neko vreme sam živeo kod njega, ali ponekad bi prošle četiri, pet godina pre nego što bismo se ponovo videli, iako se trudio da održava kontakt. Nismo se zbližili čak ni posle majčine smrti. Godinama nismo razgovarali. Marlon Brandoje rekao da je krivica beskoristan osećaj. I jeste, a kada sam se konačno pomirio s tim, bilo mi je lakše. Trebalo mi je godina da uopšte shvatim da je osećam”, rekao je glumac o ocu.
Nakon njegovog odlaska, Rouz se sa malim Sonijem, kako su zvali Ala, preselila kod svojih roditelja u Bronks, u mali stan. Njeni roditelji, Džejms i Kejt, preselili su se iz rodnog Korleonea na Siciliji u Njujork u potrazi za boljim životom.
“Godinama sam spavao između dede i babe. Nisam imao svoj prostor, a kako sam bio jedinac, stalno sam izmišljao priče. Tako sam se borio protiv usamljenosti”, opisao je Al, koji je od dede nasledio bujnu maštu, dar za pričanje i radnu etiku.
“Brinuo je o celoj porodici. Posao, bilo kakav rad, predstavljao mu je najveće zadovoljstvo u životu. Od njega sam nasledio odnos prema radu i uvek sam želeo da budem zaposlen. Pokreće me radost koju osećam dok nešto radim. Imali smo odličan odnos. Sedeli bismo na krovu naše zgrade, a on bi mi pričao kako su ga tukli i vređali policajci. Pričao mi je i da je bežao od kuće, živeo na farmi, krao mleko…” prisetio se glumac, koji je jednako dobar odnos imao i sa majkom, zahvaljujući kojoj se zaljubio u filmove.
Radila je u lokalnom bioskopu i trogodišnjeg sina je vodila na filmske projekcije, a on bi joj sledećeg jutra izvodio sve što je video na velikom platnu. Nije dugo prošlo dok se publika nije proširila i na rodbinu. Uživali su u svim njegovim izvođenjima, ali najveće oduševljenje izazvala je imitacija Reja Milanda iz filma ‘Izgubljeni vikend’, alkoholičara koji očajnički traži piće.
“Otvarao bih vrata ormarića i pravio se da ne mogu da nađem alkohol. Nije mi bilo jasno zašto se toliko smeju, jer meni to nije bilo smešno. Ali znao sam da ću ih time nasmejati. I tako je sve počelo”, rekao je Al.
Nije zabavljao samo rodbinu, već i prijatelje i komšije, a to mu je donelo nadimak Glumac.
“Voleo je da igra razne likove. Često bi odlazio u 174. ulicu i pravio se da je slep. Sve devojke iz komšiluka su govorile: ‘Soni Paćino, mali zavodnik’, a momci: ‘Soni Paćino, mali smrad'”, prisetio se njegov prijatelj Ken Liper, koji je kasnije postao zamenik gradonačelnika Njujorka i scenarista filma ‘Gradska većnica’.”
Bio je zabavan, njegov glumački talenat je prepoznat u školi, a bio je i zgodan. Sa devet godina počeo je da puši i imao je prvo seksualno iskustvo.
‘Bilo je sa malom devojčicom. Skinula je bluzu. Grudi su joj već bile natečene. Možda je bila starija. Možda sam bio stariji. Stavio sam ruke na njene grudi i počeo da se kikoćem. Stajala je ispred dušeka sa oprugom i ja sam je gurnuo. Ona je odskočila i ovo smo ponovili tri ili četiri puta. Mislio sam da imamo seks i odmah sam otišao da kupim kondome. „Nisam znao čemu služe, ali sam ih dugo nosio sa sobom”, opisao je Paćino, koji je u školi voleo da smišlja razne zezancije, zbog čega je završio u odeljenju za emotivno poremećenu decu.
Prvo je stavio naočare učiteljice na stolicu i ona je sela na njih, a nekoliko dana kasnije on je polako pomerao knjige u učionici dok se nisu srušile uz glasan udarac. Učiteljica je zaključila da nešto nije u redu sa njim i premestila ga u odeljenje sa decom sa posebnim potrebama.
„Nastavnici su pozvali moju majku na razgovor i odlučili da mi treba otac. „Nisam bio problematičan tinejdžer, ali sam bio blizu toga da to postanem“, rekao je Amerikanac koji je nekoliko puta bežao od kuće (da bi privukao pažnju), žvakao duvan sa 10 godina, počeo da puši lulu sa 11, a pio alkohol sa 13. Na ulici bi tražio odraslu osobu koja je bila spremna da mu kupi flašu bilo kog pića. Ali prvu kap alkohola popio je u društvu majke, dede, tetke i ujaka. Dali su mu čašu crnog vina i nije mu se svideo prvi gutljaj. To ga je nakašljalo, hteo je da ispljune tu gorku tečnost, ali nije. Sve je sipao u sebe da mu se ne smeju, a rođaci su ga pozdravili aplauzom. „Ne osećam ništa“, rekao je uz osmeh koji je sakrio navalu toplote u stomaku i glavi. Veoma mu se dopalo sanjivo stanje u koje je zapao kada je pio, a ubrzo je alkohol postao njegova svakodnevica. Tako je već godinama.
Tada još nije shvatao da može ili treba da se bavi glumom, a njegovi snovi su bili usmereni ka sportskoj karijeri.
Želeo sam da budem bejzbol igrač, ali nisam bio dovoljno dobar. Nisam znao šta želim od života. Bio sam prilično srećno dete, bez obzira na probleme u školi. U osmom razredu učiteljica koja je vodila dramsku grupu poslala je mojoj mami pismo i savetovala je da me podrži u glumi. To je bio prvi put da me je neko ohrabrio. U svetu iz kojeg dolazim to nije postojalo. Nismo bili poštovani. Da li zaista mislite da me je moja majka ili bilo koja druga odrasla osoba ikada pitala kako mi je u školi? Nikad! “To nije urađeno”, rekao je on.
Njegov učitelj ga je primetio kada je čitao odlomke iz Biblije na školskoj skupštini. Prepoznala je da ima glumačku iskru i dala mu ulogu u predstavi koju su pripremali. U školi su ga proglasili „verovatnim uspehom“, a školovanje je nastavio u srednjoj scenskoj umetnosti jer je to, kako je rekao, jedina škola koja ga je primila uprkos lošim ocenama.
„Kada smo igrali bejzbol, a ja sam uhvatio loptu na trećoj bazi, radio bih zvezde od radosti. Nisam bio toliko uzbuđen zbog glume. Glumio sam veštački. Radili smo po metodi Stanislavskog, koja je veoma ozbiljna, metodska gluma. Morali smo sve da osetimo i mislio sam da je to ludo. Pa gde je zabava u tome? Bilo mi je dosadno. Jednom sam morao da glumim kako se osećam kada sam sam u svojoj sobi. Nisam ga imao, pa sam ga izmislio. U jednom trenutku nas je bilo devetoro u tri sobe u našem stanu. Sa nama su bile moje tetke i ujaci i njihova deca. Neki su bili nasilni. Profesor je rekao da imam „vatru sicilijanskog glumca” i da sam veoma prirodan. I zato sam stalno pokušavao da budem prirodan, a nisam znao da to nije isto što i biti stvaran“, rekao je.
Njegova majka je u početku podržavala njegov plan da postane glumac, ali je u jednom trenutku rekla da to nije karijera za takve kao što su oni – siromašni ljudi. Dve godine kasnije, kada je imao 16 godina, napustio je školu da bi našao posao i finansijski pomogao porodici. Raznosio je novine, radio kao poštar, domar, prodavao cipele, radio u voćarnici, apoteci, prodavnici, nosio nameštaj (koji opisuje kao najteži posao), a posebno mu je prijalo dve godine koje je proveo u časopisu „Komentar“, kada je radio u kancelariji i bio dostavljač. Bio je dispečer u nekoliko pozorišta, što mu se dopalo jer je mogao da gleda filmove, ali i prvi put da vidi sve strane sebe.
„U bioskopu sam se našao ispred trosmernog ogledala. Imao sam 24 godine i nisam ranije video svoj profil. Nisam mogao da verujem. Pa ko je ova čudna osoba? Nisam mogao da prestanem da buljim u sebe. Menadžer je to primetio i nisam mu se dopao od početka. “Paćino, šta gledaš?” pitao je, a nakon što sam nešto promrmljao, rekao mi je da to više ne radim. Malo kasnije sam se ponovo pogledao, a on me je video i viknuo: „Otpušten si“. „Trebalo je da budem tužan, ali osetio sam nalet sreće“, opisao je.
Redovno je išao na audicije. Pridružio se Studiju HB, neprofitnoj organizaciji koja nudi besplatne časove i postavlja predstave, a jedan od njegovih učitelja glume bio je Čarli Loton, koji mu je postao mentor i najbolji prijatelj. Često bi spavao na svom kauču ili kod drugih prijatelja, a kada nije imao kome da se obrati za pomoć, spavao bi na ulici.
Međutim, najteži trenutak dogodio se 1962. godine kada je Rouz preminula. Godinama se borila sa depresijom i, uprkos siromaštvu, uspevala je da plaća posete psihijatrima koji su preporučivali terapiju elektrošokovima. U nadi da će biti bolje, podvrgnuta je lečenju koje joj nije donelo olakšanje. Sve dublje je padala u depresiju koju je pokušavala da leči lekovima za smirenje. Postala je zavisna, a moguće je da je to bio uzrok njene smrti u 43. godini. Glumac ne zna sa sigurnošću da li je sama donela odluku. Nakon smrti njegovog dede godinu dana kasnije, Alov život je počeo da izmiče kontroli.
„Dotaknuo sam dno nakon što sam ih izgubio. Imao sam 22 godine i izgubio sam dve najvažnije osobe u životu. ja sam izgubljen. „Izgubio sam čitave sedamdesete“, iskren je bio glumac.
Posle četiri godine u Studiju HB, prošao je audiciju za The Actors Studio, koji ga je kao tinejdžera odbio, a sada je upao u tu organizaciju glumaca, pozorišnih reditelja i dramaturga. Počeo je da razvija svoje glumačke veštine sa Lijem Strazbergom, a ubrzo su usledile i pozorišne uloge – uloga u predstavi „Zove se šećerna šljiva“ donela mu je nagradu „Obie“, nastup u predstavi „Da li tigar nosi kravatu“ doneo mu je prestižnu „Toni“, a američka ljubav mu je donela prvu ljubav. Zaljubio se u koleginicu Džil Klejburg, sa kojom je delio život pet godina.
U jednom od svojih retkih intervjua tada je spomenuo novinarima da želi da oženi Džil i da je ona žena koja će mu roditi decu. Ali nedelju dana kasnije odveo ju je na večeru i rekao da je gotovo jer se zaljubio u glumicu Tuesdai Veld.
Tokom veze sa Džil, postao je cenjeni pozorišni glumac. Jedna od njegovih hvaljenih uloga bila je ona Ričarda III, u kojoj je pokazao koliko se prepušta likovima koje je igrao.
„Jedne noći Žaklin Kenedi je gledala predstavu, a zatim je došla u svlačionicu da me pozdravi. Nisam ustao jer sam nastavio da budem ‘kralj’. Skoro da ne mogu sebi da oprostim taj propust“, rekao je on.
Njegova koleginica Dajana Kiton nije nimalo iznenađena ovakvim ponašanjem.
„Ponekad mislim da su ga odgajali vukovi. Najobičnije stvari su mu bile nepoznate, poput ideje da uživa u društvu uz obrok. Uvek je želeo da jede sam, stojeći. „Nije mogao da se prilagodi stolovima i razgovorima koji su ljudi vodili iza sebe“, priseća se Kiton.
Prvi nastavak ‘Kuma’ otvorio je Paćinu vrata svetske slave, a reditelj Frensis Ford Kopola se založio da mu se dodeli uloga. Prošao je nekoliko rundi audicija, uradio test mamurluka na kameri, improvizovao replike, a ceo proces ga je toliko iznervirao da je rekao Džil da odustaje od svega. Još uvek je dobio ulogu Majkla Korleonea, koji potiče iz istog mesta kao i Paćinovi preci. Ali onda su se pojavili novi problemi.
Snimio je ‘Kuma’ radeći sa svojim uzorom Marlonom Brandom i po prvi put dobio ‘Oskara’. Bojkotovao je dodelu nagrada, uvređen što je nominovan u kategoriji najboljeg sporednog, a ne glavnog glumca. Imao je niz odličnih uloga u filmovima ‘Dog Dai Afternoon’, ‘The Godfather Part II’, ‘Serpico’ i ‘And Justice for All’, što mu je donelo nove nominacije za Oskara. Ali kako je njegova karijera cvetala, tako su rasli i njegovi problemi sa alkoholom. Na pitanje o nekim događajima iz tog perioda, iskreno kaže da ih se ne seća jer je bio pijan.
„Alkoholizam nikada nisam pobedio, ali više ne pijem. Lorens Olivije je jednom rekao da mu je omiljeni deo glume bilo piće posle predstave. To sam i ja mislio. Ali kada je alkohol zamenio posao i kada sam potpuno pijan odbio da snimim ‘Dog Dai Afternoon’ jer mi se nije dopadalo da opljačkam banku, znao sam da moram prestati. Srećom, imao sam prijatelje koji su mi pomogli – priseća se glumac, koji je trezan od 1977. godine.
Ponovo je sarađivao sa Kiton na nastavku filma ‘Kum’. Bili su u vezi godinama sa povremenim prekidima, a konačno su raskinuli nakon što mu je postavila ultimatum – ili će se oženiti njom ili je gotovo. Al nije izabrao brak.
Dobio je samo pohvale za interpretaciju dilera u ‘Licu sa ožiljkom’. Nakon toga je usledila serija filmova koji nisu postigli prethodne uspehe, pa je napravio pauzu.
„Nisam radio četiri godine. Bio sam bez para. Tada je bilo prvi put da nisam imao novca, bilo ih je više, ali ne želim da pričam o tome. Ali to je bio prvi put da mi je žena sa kojom sam živeo rekla da ne mogu da živim od nje. Jednostavno više nisam želeo da radim jer nisam mogao da pronađem umetničku vrednost, ali sam uvek osećao da ću moći da se vratim glumi. Morao sam ponovo da se vratim da zaradim novac, ali mi se dopala anonimnost koju sam imala nakon dužeg perioda. Bilo je to jedno od srećnijih trenutaka u mom životu, ali ne bih to ponovio“, rekao je i ponovo počeo da ima uspeha, kako na sceni, tako i na filmu.
Uloge u filmovima ‘Miris žene’ i ‘Glengari Glen Ros’ 1993. donele su mu dve nominacije za Oskara – za najboljeg glumca i sporednog. Postao je prvi glumac u istoriji koji je dobio dve nominacije u istoj godini, a ona za ‘Miris žene’ mu je konačno donela prestižnu nagradu. Novu nominaciju za Oskara dobio je tek 2020. za ulogu u Skorsezeovom filmu ‘Irac’, u kojem je ukrstio koplja sa Robertom De Nirom.
Pored uloga, uvek su se smenjivale lepe žene. Bio je u strastvenim vezama koje su trajale godinu-dve, sa koleginicama Martom Keler i Ketlin Kvinlan, a učiteljica glume Jan Tarant je 1989. rodila njegovo prvo dete, ćerku Džuli Mari. Godinama je živeo sa australijskom rediteljekom i producentkinjom Lindal Hobs, koja je rekla da želi da vodi ljubav svakog minuta svakog dana. Sa ovom tvrdnjom složila se i 25 godina mlađa glumica Penelope En Miler, sa kojom je imao aferu na snimanju filma ‘Karlit’s Vai’, a nije mu smetala činjenica da je tada još bio u ‘srećnoj’ vezi sa Hobsom.
‘On je veoma strastvena osoba. U meni je probudilo ženstvenost, seksualnost i strast. “On je zapalio tu vatru”, rekla je Penelope, a njena bivša partnerka, glumica Suzan Tirel, uporedila ga je sa pastuvom.
Jedna od njegovih dužih veza bila je sa koleginicom Beverli D’Anđelo. Upoznao ju je 1996. godine na letu iz Njujorka za Los Anđeles, a u januaru 2001. postali su roditelji blizanaca Olivije Rouz i Antona Džejmsa. Ubrzo nakon njihovog rođenja počeli su problemi u vezi, te su iste godine raskinuli i započeli bitku za starateljstvo.
„Poznavali smo se tri meseca kada me je pogledao u oči i rekao da želi da ima decu sa mnom. To je sve što sam želela da čujem. „Zatrudnela sam medicinski potpomognutom oplodnjom u 48. godini, rodila blizance šest nedelja nakon svog 49. rođendana, a sa 51. bila sam samohrana majka“, rekla je ona.
Tokom najintenzivnije borbe za starateljstvo, Beverli je rekla da ju je Al maltretirao i kontrolisao, da nikada nije promenio ni jednu pelenu i da je stalno odlagao posete dece po nalogu suda. Optužio ju je da koristi decu kao taoce. Posle nekoliko meseci prepucavanja, uspeli su da se dogovore, a kada su deca bila u osnovnoj školi, našalio se da ostaju kod njega za vikend jer je Beverli znala da neće moći da im pomogne oko domaćeg zadatka tokom nedelje.
„Mnogo mi je pomoglo to što sam imao decu i bio sam potpuno svestan da ne želim da budem kao moj otac. Hteo sam da budem sa njima. Ja sam odgovoran za njih. To je moja najveća nagrada. Postajete svesniji sebe. Kada se vratim sa snimanja, tako sam iznenađen prvih dvadesetak minuta. Ima ljudi koji traže da uradim nešto za njih. Ništa mi nije podređeno kao na setu. Oni su važni i to je tako divno. Volim to!’ rekao je nagrađivani glumac.
Njegova najduža veza bila je sa glumicom Lusilom Solom, koju je upoznao i zbližio 2005. godine na jednoj večeri. Bili su zajedno do 2018. godine, kada se zaljubio u izraelsku glumicuMejtal Dohan, koja je bila 39 godina mlađa od njega. Nakon raskida, rekla je da je pokušala da ignoriše činjenicu da je on stariji gospodin, ali jednostavno nije mogla, a problem je bio što on nije želeo da joj pokloni ništa skuplje od buketa cveća. Ostareli zavodnik nije dugo bio sam, već se upleo u vezu sa svojom 53 godine mlađom komšinicom, producentkinjom Nurom Alfalom.
Zbližilo ih je igranje šaha i razgovor o filmovima, a mnogi su se iznenadili kada su u junu 2023. objavili da im se rodio sin Roman. Al je imao 83 godine kada je dobio svoje četvrto dete, što ga čini jednim od najstarijih očeva u Holivudu. Ni Nura nije odveo pred oltar, a prošle godine je u svojim memoarima ‘Sonni Boi’ opisao svoje viđenje braka.
„Uvek sam se klonila braka jer nisam videla kako bi to bilo od koristi. Želeo sam da izbegnem ono što vidim kao neizbežan ulazak u voz bola“, rekao je Al, koji više nije u vezi sa Nurom, ali redovno viđa svog najmlađeg sina, zbog čega je počeo da piše svoju autobiografiju.
‘ Želim da budem sa svojim detetom, ali nikad se ne zna šta može da se desi. „Želim da poznaje svog oca“, zaključio je.
