Mnogi danas uspešni pevači nekada su radili druge poslove kako bi preživeli, a jedan od njih je i Boban Rajović.
On je jednom prilikom govorio o teškom periodu života i tada je otkrio da je 1999. godine taksirao u Danskoj.
– Vozio sam taksi tamo nekih sedam godina, te 1999. godine posle onog nesrećnog bombardovanja. Sećam se, kada se to završilo ovde, ja sam tada došao u Beograd i krenuo da gradim svoju karijeru. U tom trenutku zaista nisam imao finansijskih sredstava, nisam imao novca – počeo je svoju ispovest Boban.
Rajović je bio priznao koliko mu je bilo teško i da je čak bilo noći koje je provodio u automobilu zbog toga što nije imao gde da spava.
– Živeo sam u jednom stanu gde je živela i jedna baka na donjem spratu, a ja sam živeo iznad nje i ona je ložila šporet. Međutim, ona kad zaspi drva se ugase i samim tim ja nemam toplotu gore. Bilo je strašno hladno, decembar mesec i tada sam se vraćao kući. Pričao sam sa ženom i rekao sam: “Sad ću baš da svratim u pekaru da vidim da li imam za kiflu i jogurt”. Smejao sam se, rekao sam da bukvalno toliko i imam, a ona me je pitala: “Zašto ne dođeš da ovde živimo kao ljudi, voziš taksi, čoveče Božiji, mučiš se”.
Iako mu je bilo veoma teško da izdrži životne udarce, verovao je da će uspeti u svom cilju i ostvariti svoj san.
– U početku sam verovao u sebe i u to da ću napraviti nešto. Dok sam živeo u Danskoj, nekad sam bio predgrupa tim našim zvezdama koje dolaze i tu sam osetio da pravim dobru atmosferu. Kad sam krenuo tu i došao proradio je neki inat kod mene zato što jednostavno mnogo njih me nije prepoznalo, tih velikih medijskih izdavačkih kuća koje su tada bile. I meni je to bilo malo čudno da osećam da ja mogu, a oni jednostavno ne vide to nego čak traže novac. To mi je samo dalo još veću snagu da uspem u svemu i da se dokažem. Nisam imao ni tih nekih poslovnih prijatelja na estradi koji bi me gurali. Snimio sam sigurno sedam – osam dueta sa anonimnim pevačima iz razloga što znam da sa mnom tada niko nije hteo da napravi duet od tih popularnih kolega ili koleginica. Tek posle pesme “Usne boje vina” sam ukapirao gde sam ja u stvari bio, a gde sam sada i kako su iste te kolege gledale posle na mene – zaključio je Rajović tom prilikom za Telegraf.
